Prvi forenzičar u istoriji svetske TV kriminalistike, neponovljivi detektiv Vilijam Murdok, od 22. aprila na kanalu Epik Drama upustio se u 17. sezonu razrešavanja misterija pomoću malih sivih ćelija, nauke i urođenog instinkta. Nove epizode "Murdokovih misterija" pratimo radnim danima od 20.15, a u ekskluzivnom razgovoru s glavnim glumcem Janikom Bisonom otkrivamo kako izgleda kada gotovo dve decenije života posvetite jednoj ulozi.
Za vama je gotovo 300 epizoda i 16 godina snimanja ove serije. Da li ste se umorili od Murdoka?
- Nikada. Pogotovo što u trendu gašenja mnogih projekata naša serija i dalje drži dobar rejting. To znači da nas gledaoci i dalje žele, a dok je tako, nemam pravo da sam umoran. Na početku ovog putovanja verovao sam da nećemo imati više od dve sezone. Međutim, serija je dobila još tri nova ciklusa, a s njima i veliku međunarodnu popularnost. A onda je od naše produkcije stigla nelogična vest da smo stigli do kraja. I to u trenutku najvišeg rejtinga. Srećom, dobili smo drugu produkcijsku kuću i ušli u istoriju kao jedna od najduže emitovanih serija u Kanadi, ali i u svetu.
Šta je to što šou održava svežim?
- Prednost kada radite na epohi jeste ta što imate čitavu prošlost na raspolaganju da priču učinite živopisnom i nikada dosadnom. Osnovu "Murdokovih misterija" čini triler momenat, uz malo humora i misterije. Dragocena je ta igra s događajima iz prošlosti. Radnju možete smestiti u bilo koji kontekst i poigrati se s mogućim ishodima. Jedini preduslov je da se neki događaj zbio u Murdokovo vreme, na kraju 19. veka, i da ga na neki način povežete s Torontom, pošto je Murdok detektiv iz Toronta. Sve ostalo zavisi od vaše kreativnosti. Uostalom, tako se Vilijam upoznao i s vašim Nikolom Teslom. Bila je to sjajna epizoda.
Kroz seriju je prodefilovao veliki broj istorijskih ličnosti. Postoji li neko koga biste lično voleli da ugostite?
- Divno je učiti o istoriji i važnim ličnostima igrajući uz njih rame uz rame. Budući da sam i reditelj serije, u više navrata sam "zloupotrebio" svoj položaj i u seriju doveo neke meni zanimljive ličnosti poput Buča Kesidija i Čarlija Čaplina, ali lista onih koje bih voleo da vidim u seriji nema kraja. Kada osmišljavamo koncept, koristimo proverene informacije iz biografija tih ljudi. Rad na oživljavanju njihovih likova veoma je ozbiljan i detaljan, jer se trudimo da dočaramo njihov ljudski deo koji je izvan istorijskih udžbenika i enciklopedija.
Važan deo serije posvećen je i Murdokovim izumima. On je pionir forenzike na malim ekranima.
- I taj deo je potkrepljen istorijskim činjenicama. Zanimljivo je da su otisci prstiju kao sredstvo identifikovanja počeli da se koriste tek sredinom 20. veka. Ipak, to ne znači da je tek tada nauka počela da se koristi u policijske svrhe. Bilo je mnogo pionira koji su pre toga shvatili kako nauka može doprineti u lovu na zločince. U "Murdoku" smo objedinili sve te sitne pronalaske, a većina njih svoje začetke ima na kraju 19. i početkom 20. veka. Verovatno mnogi ne znaju da je zamisao o poligrafu nastala upravo u ovo vreme.
Serija se dotakla i mnogih škakljivih tema. Diskutovali ste o ravnopravnosti polova, rasnoj i religijskoj netrpeljivosti, pitanju različitih seksualnih orijentacija, klasa...
- Iako sam Kanađanin, odrastao sam na Floridi i u Teksasu. Zahvaljujući tome, naučio sam mnogo o istoriji ropstva u SAD. Još tada sam se, kao klinac, susreo s terminom "kanadske podzemne pruge". Dugo sam bio opčinjen činjenicom da je moja zemlja odigrala važnu ulogu u oslobađanju robova i da je bila krajnja adresa za mnoge koji su u Americi imali status roba, a želeli su da žive kao svi slobodni ljudi. Životna preokupacija postala mi je da kroz glumu pričam o neravnopravnosti i borbi za slobodu i prava svih potčinjenih. Verujem u dobro u ljudima. Jedina sloboda koje se grozim jeste sloboda da drugima oduzmemo jednako pravo na život.
Spomenuli smo našeg Teslu, koja vas asocijacija još veže za Balkan i Srbiju?
- U Kanadi ima mnogo vaših ljudi. Odmah ih prepoznam po dobroj energiji i srdačnosti. Imam i prijatelje s Balkana, tako da sam upoznat s vašom kulturom, a najviše s kuhinjom. Nemoguće je otići kod nekoga iz vaših krajeva, a ne probati sarmu ili roštilj.
(Kurir.rs /TV Ekran /Nikola Dražović)
Bonus video: