Rudnici u Boru i Majdanpeku daju čak 24 odsto proizvodnje bakra Ziđina. A Ziđin u čak 16 država ima 34 rudnika! To pokazuje koliko smo važni - i oni nama i mi njima!
- Ziđin majning grupa proizvela je ukupno 1,01 milion tona bakra prošle godine. Od toga, dve kompanije u Boru proizvele su skoro 240.000 tona bakra, što čini oko 24 odsto ukupne proizvodnje, tj. gotovo četvrtinu kapaciteta - iznenađujuće brojke saopštava nam predsednik Ziđin majning grupe Zou Lajčang u Šanghangu.
Tu je i zlato, koga je ova korporacija lane proizvela bezmalo 68 tona, od čega skoro sedam u Srbiji, što će reći da je svaka deseta tona iskopana iz Bora i Majdanpeka.
A iza brojki je priča koja poče još pre hiljadu godina na 12.000 kilometara od Srbije. Povezuje krajnji jugoistok Kine sa pet srpskih rudnika i istočnom Srbijom životno oslonjenom na njih. A time i sa celom Srbijom.
Provincija Fudžijan - ista ona čiji guverner je svojevremeno bio i Si Đinping kaleći se politički na putu do predsednika Kine. U njoj Ziđin - planina gusto pokrivena šumom, ko kakva je prašuma. Dah od vlage jedva se hvata. Nije daleko ni Istočno kinesko more.
Planina zlata
Posla kineski car ovde, pre tih hiljadu leta, čoveka da traži so i gvožđe. A nađe zlato i bakar. Baš ono čega na istoku Srbije ima!
Stoleća su prolazila, a ozbiljna istraživanja izvedena tek osamdesetih godina minulog veka dovode na Ziđin i geologa Čen Đingea. Na površini nalaze zlato, a ispod bakar. Ali država procenjuje da se ne isplati ulagati ovde u rudnik - vrlo su skromne rezerve rude. Te grad Šanghang te 1993. uzima na sebe brigu o rudniku Ziđinšan, što će u prevodu reći planina Ziđin.
Zovu Čena da stane na čelo. Iako nema ni dovoljno para, ni tehnologija, a još manje stručnog kadra, ne posustaje. Upornost se isplatila - tri decenije kasnije Ziđin majning grupa, na čijem je čelu upravo Čen kao predsednik borda direktora, "teška" je 50 milijardi američkih dolara! A na berzama trenutno vredi čak 60!
Krivudavi put iz Šanghanga vodi u vrh brda, gde međ šumom izbijaju moderne zgrade. Sabrane oko piramide. Vrh joj je zlatne boje, a dno bakarno, baš onako kakav je ovde i teren. Na piramidi ispisana i pesma "Susret sa srećom na planini zlata". Autor - Čen!
Uzbrdo pa stepenice i eto nas nad površinskim kopom. Tri kvadratna kilometra mu je. Zlato s vrha su izvadili, sad rudare bakar. Mile kamioni putevima u ogromnoj rupi. Baš kao što gledamo i u našem Velikom Krivelju. Kod Bora.
Lai Guihua, upravnik Ziđinšana, veli nam da su najveći nosivosti 100 tona. Damperi u Krivelju nose i po 220 tona. Ali gro ovih kamiona u Ziđinšanu, čak 70 od 100, zelene su boje. Na struju, ekološki. Takvih u Krivelju nema. A po obodu, niz iskorišćene kosine, koje dadoše svoje zlato i bakar, padaju plave mrežice. Vraćanje duga prirodi.
Hidrosetva
- Radar, GPS i onlajn monitoring koristimo da pratimo pomeranje izuzetno zahtevnih kosina. Preko mrežica radimo hidrosetvu - ozelenjavanje - priča Guihua.
Tu nimalo laku metodu gledamo i u Boru. Kao i tzv. pasta zasip u podzemnim rudnicima, koji i ovde primenjuju, jer Ziđinšan ima i jamu. Jalovina se nakon flotacije, iliti odvajanja bakra iz rude, meša u smesu kojom se zapunjavaju prazni hodnici ostali nakon iskopa rude. Em jalovina ne zagađuje okolinu, em se teren čuva od uleganja.
Kamioni ne staju. Bezdan je pred nama, brda krune. A trunke prašine nema! Neverovatno. Rukom brišemo ogradu nad kopom! Sve čisto! Kao što je u krugu celog rudnika, niže kopa. Zeleni se kao i u rudniku Čukaru Peki u Boru. Ne bi čovek reko da tu rudnika ima. Pa još i ružičnjak, na 20.000 kvadrata! Pa i teretana na otvorenom, pored reke uz rudnik.
- Radnici posle posla neretko idu na pecanje. Najveća upecana riba imala je čak 19 kg - veli upravnik rudnika.
Koncentrat bakra iz Ziđinšana ide malo dalje u Ziđin koper. Tu, u topionici, izlazi finalni proizvod - katodne bakarne ploče. Dolazak ovde je deža vi. Jer baš tako je i u topionici Srbija Ziđin kopera u Boru. Livenje koncentrata bakra na 1.600 stepeni, roboti koji prenose anodne ploče, pa elektroliza i roboti za kraj, slaganje ploča koje idu dalje širom Kine. Od lane sve ovako i u Boru. Al' opet, tu je i značajna razlika.
- Naša topionica koristi solarnu energiju i energiju vetra. Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda - priča nam generalni menadžer Ziđin kopera Čen Janjin.
Sva ta energija pokreće i one silne električne kamione. To pokreće svet i rudarstvo u novom, svima važnom smeru - ekološkom. Rudnik Čukaru Peki prvi je ekološki u nas. Krenulo je, ali treba nastaviti. Mustra je tu...
Bonus video: