Prostitucijase u Srbiji smatra prekršajem, a uslovi u kojima rade devojke koje se bave ovim poslom otvaraju društvenu debatu – legalizovati je ili ne.
Prema rečima psihologa, kriminologa i profesora Univerziteta u Beogradu, dr Dobrivoja Radovanovića, problem je to što nema dovoljno naučnih istraživanja na ovu temu, ali i to što pravi podaci o broju osoba koje se bave prostitucijom ne postoje.
Ovo je, kako navodi, delatnost zamaskirana drugim poslovima.
"Ono što jeste registrovano, registrovano je kao prekršaj i to je samo kap u moru", kaže dr Radovanović, objašnjavajući da postoji važna podela kada je prostitucija u pitanju.
"Možemo da izdvojimo tri nivoa bavljenja prostitucijom i to je jako bitno naglasiti. Niži nivo predstavljaju osobe uglavnom jako lošeg materijalnog stanja. One su najugroženije, nemaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i pored polno prenosivih bolesti, često su "navučene" na drogu", navodi dr Radovanović, dodajući da je na tom nivou prostitucija isprepletana sa nizom nelegalnih radnji, te da postoje slučajevi gde su deca kidnapovana i postavljena "na ulicu", da se bave prostitucijom, čim su napunila 18 godina.
Kako kaže, srednji nivo je najrasprostranjeniji i tom nivou uglavnom pripadaju osobe koje rade preko prijatelja, posrednika, agencija za upoznavanje, a pored prostitucije nije neuobičajeno da imaju stalno zaposlenje u nekim drugim, legalnim, oblastima.
"U srednji nivo se uglavnom svrstavaju mlađe dame, između 20 i 30 godina, ali nije retkost da to budu i žene koje imaju porodicu. Njima je prostitucija samo vid dodatnog finansiranja. Za razliku od nižeg nivoa, srednji nivo je teško dokaziv, uzimajući u obzir da su za dokazivost potrebne činjenice da je osoba primila novac, da je imala kontakt sa različitim ljudima, kao i da dobar deo provodi u tome. Na srednjem nivou, lica mogu da se pravdaju nizom stvari", ističe kriminolog, dodajući da je najteže definisati viši nivo. Viši nivo prostitucije, takozvana "elitna prostitucija", isprepletana je sa biznisom, kriminalom, estradom i gotovo nemoguće je da se iskoreni.
Tu do izražaja često dolaze javne ličnosti, estradne "zvezde", koje "tezge" neretko zakazuju u tuđim krevetima, a albume izdaju koristeći poznanstva sa muškarcima dubljeg džepa.
"Legalizacijom do bolje zaštite"
Zaključak je da "najstariji zanat" može dovesti do nebezbednosti, eksploatacije, prisile i drugih oblika zlostavljanja. Činjenica je da u Srbiji, pored samih prostitutki, koje su najugroženije, relativno blagim kaznama podležu samo organizatori prostitucije, odnosno makroi, a kazne za ovaj prekršaj se kreću od 50.000 do 150.000 dinara ili zatvor od 30 do 60 dana.
Zbog svega toga, ali i zbog bolje zdravstvene zašite, dr Radovanović rešenje vidi u – legalizaciji.
"Legalizacijom se postiže pre svega zdravstvena zaštita osoba koje se bave prostitucijom, ali i zdravstvena zaštita klijenata. Svesni smo da je prostitucija zabranjena ali činjenica je da se jedan broj žena, ali i muškaraca njom bavi. Oko tog posla vrte se i drugi razni oblici kriminala, kao što je trgovina drogom, tako da je moj stav ali i stav većine mojih kolega – da prostituciju treba legalizovati. I literatura ima pozitivan odgovor prema legalizaciji", navodi on.
Prednosti legalizacije "najstarijeg zanata" su i sprečavanje maloletničke prostitucije, zdravstvena provera, normirano radno vreme, obezbeđena penzija, ali i veća bezbednost za sve one koji se bave ovim poslom. Ipak, kriminolog je svestan pojedinih prepreka u tom procesu. "Eventualna legalizacija bi predstavljala kršenje određenih vrednosti, pre svega moralnih i religijskih, tako da je razumljivo da postoji otpor prema uvođenju prostitucije u legalne tokove", zaključuje dr Dobrivoje Radovanović.
Ekonomska korist od legalizacije
Pored brojnih benefita koje legalizacija nosi sa sobom, tu su i oni ekonomski.
Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim pre nešto više od dve godine, prostitucija je u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvovala sa 16 milijardi dinara, što je predstavljalo oko 0,3 odsto BDP-a. Prema dostupnim podacima, prihodi od prostitucije su u periodu od 2015. do 2019. godine zabeležili rast od oko 25 posto, iako se njen udeo u BDP-u, zbog sveukupnog rasta srpske ekonomije – smanjio.
"Odgovornost prebaciti na kupca"
O aktuelnim problemima govorila je i Sanja Pavlović, ispred Autonomnog ženskog centra (AŽC). "Zakonske izmene ne smeju da idu u pravcu legalizacije", jasna je Sanja, koja ističe negativno iskustvo država koje su legalizovale prostituciju.
"Postoje indikatori da je u zemljama gde je legalizovana prostitucija, ovaj model poboljšao status samo makroima, dok su žene u prostituciji i dalje stigmatizovane od strane društva", navode iz Autonomnog ženskog centra, dodajući da je trgovina ljudima u državama koje su legalizovale prostituciju u porastu.
"Došlo je do promene svesti među mladim muškarcima koji iznose sve perverznije i brutalnije zahteve ne samo kao kupci usluga prostitucije, već i svojim partnerkama. Tu vidimo da je nasilje u porastu, a ne suprotno", kažu iz AŽC-a, uz navode da je jedino zakonsko rešenje ono koje uvažava dostojanstvo svih građanki. "To je ono rešenje kojim su osobe u prostituciji dekriminalizovane i kojima je pružena pomoć da iz prostitucije izađu, pronađu druge načine zarade i preuzmu kontrolu nad svojim telima. Takav model podrazumevao bi i kriminalizaciju potražnje seksa, pa bi se odgovornost prebacila na kupca", navode iz Autonomnog ženskog centra.
Šta donosi "švedski model"?
Postoje brojni modeli po kojima je prostitucija širom sveta legalizovana. Recimo, u Švajcarskoj i Nemačkoj, bavljenje prostitucijom je legalno i definisano je kroz uvođenje u sistem u kom zaposleni imaju ugovorom definisana prava i obaveze.
S druge strane, u skandinavskim zemljama funkcioniše takozvani "švedski model" koji kažnjava mušterije, a ne prostitutke, koje se, prema tom modelu, tretiraju kao žrtve.
Takođe, prema "švedskom modelu", zabranjen je bilo kakav vid svodništva. Ovakvo zakonsko rešenje pokazalo se efikasnim i za borbu protiv trgovine ljudima.
U svojoj knjizi pod nazivom "Prostitucija", autorka Rejčel Moran navodi da je veoma dugo upravo Švedska bila jedina zemlja koja se "časno ponela" kada je prostitucija u pitanju.
"Švedska nije prosto zabranila korišćenje prostituisanih osoba, već ih je i dekriminalizovala, i to je učinila uz donošenje mera koje su pomagale ovim ženama u oblastima obuke, obrazovanja i tako dalje. To je bio zakon vredan divljenja. Nakon toga prošla je puna decenija pre nego što je bilo koja druga zemlja sledila njihov primer", zaključuje spisateljica.
Kurir.rs/B92.net/Dimitrije Petrović