U ponedeljak 11. marta, 13-godišnji dečak zaklao je sekirom 12 ovaca u toru vlasnika Petra Tadića u selu Markovac, nedaleko od Vršca.
Nakon što su istražitelji došli na lice mesta i obavili uviđaj u saradnji sa policijom i Centrom za socijalni rad u Pančevu, maloletnik je sproveden u klinički centar Vojvodine, gde će do daljneg biti na ispitivanjima.
Vlasnik imanja je objavio snimak masakra na mrežama, a za kurir je ispričao da je porodicu ovog dečaka primio da živi u njegovoj staroj kući. Kako kaže, on se sažalio na dečaka i njegove dve mlađe sestre i majku, pa im je pomogao da žive bolje, ali da je dečak imao buntovno ponašanje. Ukoliko je sve ovo tačno, postavlja se pitanje zašto je dete počinIlo ovakav zločin prema životinjama.
Evo šta o slučaju masakra nad ovcama kažu meštani sela Markovac.
I dok su oči javnosti bile uprete u Petra Tadića, koji u celom slučaju predstavio sebe kao žrtvu i potresen činjenicom što mu je stado ovaca stradalo od ruke dečaka kojeg hrani, odlučili smo da istražimo drugu stranu priče. Stranu koju niko nije imao prilike da čuje.
- Čitajući mnoge članke i mnoge izjave koje je dao Tadić, krivo mi je što on sebe prikazuje kao humanitarca. On njih drži u jednoj vrsti robovskog sistema. Oni su kao robovi, svi rade za njega. A ta deca su dosta i zapuštena, a možda čak i sa nekim potrebama - tvrdi Jemuović.
Jedan od dečakovih komšija kaže da je dečak ulazio kod njega u kuću i nije uzimao ništa osim hrane:
- Ušao je unutra, gladan je bio, ispraznio je frižder. Ništa nije krao, ja imam tamo bušilice, šlajferice. Ja sam penzioner, stolar. Ništa nije uzeo. Znači, taj mali je bio gladan. Čim je ušao unutra, uzeo je samo salame. Došao je da jede. Znači, taj mali Marko, ništa nije krao. Šta se desilo, zašto je pobio te jaganjce, to ne znam.
Da li je Petar Tadić bio samo emotivan čovek koji je pomagao dečakovoj porodici ili je ipak bio vuk u jagnjećoj koži?
- Tu se radi o parama. Radi se o dosta para. Možda 150 ili 200.000, tako sam čuo. Tu su i dečji dodaci, i ono što dobijaju za njegovog oca koji je invalid - rekao je Ružeu.
Takav postupak spada u domen zloupotrebe socijalne pomoći i zakonom su predviđene sankcije za takvo krivično delo.
- Ukoliko bilo ko ima spoznaju da se tako nešto dešava, mislim da je dužan to da prijavi. Svaka vrsta eksploatacije, svaka vrsta zloupotrebe i nenamenskog trošenja novca koji nije namenjen određenim licima, predstavlja grubu zloupotrebu i svakako treba da bude kažnjiva - istakla je Radmila Vujić Bojović, psiholog i porodični psihoterapeut.
S obzirom da dečakova porodica prima socijalnu pomoć jer mu je otac nepokretan a majka nezaposlena, zašto dečak prosi za hranu od meštana?
- Ja znam da svaki dan, od podneva do pola dva dolazi pikap crvenog krsta, donosi dve pune manjerke sa hrane. To je kuvana hrana. Znači oni dobijaju hranu. Pričaju, navodno, da on to baca svinjama. Ima trI svinje koje hrani tom hranom a greota je da to ne daje deci - tvrdi Jemuović.
Glad nije bila jedina stvar sa kojom se 13-godišnji dečak suočavao. Disfucionalna porodica, bratov boravak u zatvoru, radna eksploatacija i zapuštenost bili su vetrenjače sa kojima je maloletnik vodio Don Kihotovsku borbu.
- Ja znam da on nije loš dečko. Ali mama se preudala, tata je bolestan, šlogiran i pušten na ulicu. On svaki dan je bio kod mene, po vodu, svaki dan je dolazio kod mene i nikad ništa nije napravio ništa loše. U školu je išao jedan dan pa pet dana nije išao. Čuvao je krave i ovce tu po selu - kaže dečakov komšija.
- To što je stariji brat navodno silovao te svoje sestre, on je to video. Tu su dolazili razni ljudi. Video je majku šta radi i on je mislio da je to normalno. Nije dete to uradilo odjednom. On je to video pa je pomislio: "Kad mama radi, što ne bih i ja." Zapušteni su oni bili - kaže Jeumović.
- Ono što je bitno jeste da se izađe na teren, da se stvarno utvrdi faktičko stanje stvari, da se pribave informacije od raznih institucija u koje su deca uključena. Da li se leče u domu zdravlja, da li pohađaju u vrtić ili školu. Ukoliko dođe do procena da su deca zanemarena, roditelji se najpre upozoravaju ili staratelji, a onda se njima mogu izricati različite mere - istakla je Vujić Bojović.
Krađe kukuruza su samo u nizu stvari na koje je dečak zajedno sa svojim sestrama bio primoran.
- Ta deca su mi pričala da svaki put kad dobiju socijalnu pomoć, pošto su oni njemu stalno nešto dužni, on pokupi svu tu socijalnu pomoć. Pošto nije to dovoljno, plus mama i oni moraju da idu da rade kod njega.
Bez obzira na dve strane priče, istina je samo jedna. Dok god nadležne institucije ćute, slabi će i spaštati od strane zlostavljača koji se krije pod maskom žrtve.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: