Srpski političari, uoči prvomajskih praznika, za Kurir su otkrili čime bi se bavili da nisu na aktuelnim funkcijama, ali i koji su im hobiji. Neki bi tako manje-više ostali pri dosadašnjem zanimanju, dok deo njih sebe vidi kao restauratore, krojačice, pisce, planinare, dizajnere enterijera, spisatelje...
Sandra Božić, potpredsednica Narodne skupštine
- Završila sam srednju medicinsku školu i dvoumila sam se između svoje dve velike ljubavi, medicine i političkih nauka. Znajući sebe i svoje ambicije, verovatno bih bila hirurg. Dok je želja mojih roditelja bila da se bavim pravom, pa sam na njihov nagovor polagala prijemni ispit i na pravnom fakultetu i bila primljena. Do početka studija sam se intenzivno bavila i sportom, trenirala sam dugo odbojku do povrede kolena, koja je okončala moje dalje sportsko angažovanje. Za hobi, nažalost, nemam mnogo vremena. Posao kojim se bavim prožima svaki aspekt mog života i zahteva punu posvećenost. Trudim se da radim stvari koje me opuštaju, ali da i iz tako provedenog vremena proizađe nešto produktivno. Volim da štrikam, heklam i obradujem ćerke nekim komadom garderobe ručno izrađenim i u moru istih stvari jedinstvenim. Ali uglavnom kad mi obaveze dozvole, trudim se da pobegnem u prirodu, bavim se sitnim poslovima oko vikendice, radim u bašti, šetam borovom šumom, čitam, pišem i provodim vreme sa svojom decom i psima. Tu crpim snagu za sve dalje poslovne izazove.
Novica Tončev, ministar bez portfelja
- Kao diplomirani građevinski inženjer i uspešan privrednik s višedecenijskim iskustvom u vođenju porodične građevinske firme i dugogodišnjim angažmanom u Fudbalskom savezu Srbije, i dalje sam strastven prema novim izazovima i novim mogućnostima. Naročito u sferi politike, gde sam se kao ministar za nerazvijene opštine već pokazao i dokazao, ali sam uveren da imam još mnogo toga da pružim i doprinesem u radu za bolju Srbiju. Malo slobodnog vremena koje imam posvećujem porodici i prijateljima, kao i sportskim aktivnostima na Vlasinskom jezeru, koje mi pružaju zadovoljstvo i relaksaciju.
Miloš Jovanović, poslanik i lider Novog DSS
- Zaista volim svoj akademski poziv i rad na fakultetu i uživam u tome, time sam i započeo svoj radni vek. A da se kojim slučajem ne bavim ovim, uvek sam smatrao da je vojni poziv častan i jedan od najlepših. Pored toga, volim sve što se stvara rukama i već neko vreme razmišljam da upišem kurs restauracije i konzervacije antikvarnih predmeta u Centru za likovno obrazovanje Šumatovačka, ali naprosto nedostaje mi, za sada, vremena. I pisanje je nešto u čemu bih se rado oprobao, ali, eto, niko od nas nema dva ili tri života.
Đorđe Milićević, ministar bez portfelja
- Uvek sam radio nešto što je od opšteg interesa i interesa građana, dakle, da od onoga što činim i radim benefit osećaju građani. Moram priznati da sada nemam previše vremena da razmišljam o tome šta bih radio jer sam posvećen poslu i realizaciji definisanih ciljeva. Radeći tako, znam da radim u najboljem interesu Srbije i naših građana. Mnogo sam hobija imao u životu, ali siguran sam da kada bih nešto radio u perspektivi, to bi svakako ponovo na bilo koji način bila podrška našim građanima i sunarodnicima koji žive van Srbije.
Snežana Paunović, zamenica predsednika poslaničke grupe SPS
- Kao jako mlada sam izabrala da se bavim politikom, braneći u Peći pravo da budem Srpkinja u Srbiji. Nisam se pokajala. Ipak, da se nisam bavila politikom, bavila bih se nekim poslom unutar svoje struke. Istina je, ipak, da sam kao tinejdžerka želela da završim medicinu. Mnogo je faktora negativno uticalo na promenu odluke. Nemam, nažalost, vremena za hobije ili sam neodgovorna prema sebi, kako god, moju dušu hrani moj unuk Uglješa. Svaki slobodan minut provodim s njim. Taj osmeh je moj eliksir i beskrajno sam zahvalna bogu na tom blagoslovu.