Dok koristite, sada već, uobičajene AI alate i na društvenim mrežama provodite dobar deo vremena, postoji pet stvari koje tamo ne bi trebalo da objavljujete.
Na raznim društvenim mrežama i platformama, kao što su Instagram, Facebook, Linkedin, X (bivši Twitter) i raznim drugim aplikacijama, većina ljudi danas je aktivni učesnik. Bilo da učestvuju u žestokim raspravama na platformi X, ili žele da ojačavaju svoj profil na Linkedin-u koristeći AI alate, korisnici moraju da znaju da će početi da ostavljaju neke informacije (hteli to ili ne), koje mogu da ugroze njihovu bezbednost i da na taj način dovedu u opasnost sebe ili svoju porodicu. Shodno tome, u nastavku pročitajte kojih je to pet stvari koje nikada ne bi trebalo da delite na društvenim mrežama, kako biste pomenute rizike izbegli.
Ne treba nikako da zaboravimo da sve što napišemo, komentarišemo, ili podelimo neku fotografiju ili video zapis, ostaje zauvek na internetu. Kada previše delimo o sebi na društvenim mrežama, na određeni način „crtamo metu na leđima” i tako sebe činimo ranjivijim na sve vrste rizika, kao što su krađa identireta, prevare, lični napadi i slično.
Ovo su neki od predloga, koje je na listu onoga što ne treba da delimo na društvenim mrežama rasporedio portal SlashGear:
1. Lični podaci
Vaša privatnost je ključna, pa shodno tome izbegavajte da delite osetljive informacije kao što su datum rođenja, adresa stanovanja ili detalji o ličnom životu, koje mogu da zloupotrebe potencijalni prevaranati. Nisu vam svi prijatelji sa veba „baš prijatelji” na koje se možete osloniti i kojima možete verovati. Prevaranti uvek traže informacije na društvenim mrežama koje im mogu pomoći da urade stvari kao što su provale u naloge ili prijave za kreditnu karticu na vaše ime.
Takođe, treba da izbegavate objave koje se odnose na gradove u kojima ste živeli, školu koju ste završili, vaše godine ili adresu. Prevaranti mogu i da iskoriste ove podatke za „fišing” poruke kojima vas mame da objavite još više svojih ličnih informacija, što posle koriste za različite sajber napade.
2. Planovi za putovanje
Većina korisnika društvenih mreža je uzbuđena kada je u pitanju putovanje i to žele da podele sa prijateljima. Definitivno je velika greška uraditi tako nešto, jer ostavljate vrata „na izvol’te”. Takve vrste informacija ukazuju kriminalcima da ste odsutni od kuće i čini vaš dom dobrom metom za provale. Takođe, dok ste na putu, ne delite podatke sa vaših računa iz restorana, jer oni sadrže barkodove i QR kodove sa kojih se lako može ustanoviti gde se trenutno nalazite.
Takođe ne delite fotografije koje otkrivaju vašu lokaciju (koliko god to zvučalo loše), bar ne dok ste u tom trenutku na toj lokaciji, a ako baš morate da delite fotografije sa putovanja, barem nemojte da obeležavate lokaciju na kojoj se nalazite, već to učinite nakon što sa nje odete. Najsigurnija opcija u ovom slučaju je da to fotografije ipak delite kada se vratite sa puta.
3. Fotografije i informacije o deci
Prilikom objave fotografija i informacija o deci, recimo na mreži Facebook ili Instagram, važno je da zapamtite da ne možete imati kontrolu šta se dalje dešava sa tim fotografijama i šta drugi rade sa podeljenim informacijama. Osim gomile lajkova, rizik može da bude mnogo veći kada su u pitanju deca. Čak i nakon što promenite podešavanja na Facebook-u, dobra je ideja da ograničite ono što objavljujete. Ne zaboravite, da ne možete imati kontrolu nad tim gde će i za šta da završi fotografija vašeg deteta.
Pristup vašoj objavi mogao bi da otkrije raznim predatorima stvari kao što su ime vašeg deteta, datum rođenja ili lokaciju, i tako ih dovede u različite vrste opasnosti.
4. Sadržaji koji mogu da ugroze vašu bezbednost
Ne delite detalje o tome gde se nalazite ili šta posedujete. Opet, kao neizbežna činjenica imamo to da ljudi vole da se pohvale na mrežama o tome gde su, šta rade i šta su kupili. Ako ste pomislili da vaši kontakti i prijatelji već znaju gde živite i radite pa je vrlo bezazleno da to i objavite, možda grešite. Tako otvarate mogućnost da vas prate „loši momci”, koji mogu da saznaju više o vašim kretanjima i interesovanjima, i to kasnije zloupotrebe.
Ne delite informacije o vašim dragocenostima na društvenim mrežama, kao što su novi automobil ili nešto slično, jer je to definitivno vrlo loša opcija. Deljenje ovakvih informacija mogu da vas učine metom za krađu. Isto važi za sve ostale dragocenosti koje uključuju nakit, elektroniku, umetnička dela i slično.
5. Lažne vesti ili prevara
Budite oprezni pri deljenju informacija i proverite činjenice pre nego što podelite neku vest ili učestvujete u onlajn aktivnostima koje bi mogle da budu prevare. Skoro je nemoguće da se izbegnu lažne vesti i prevare na društvenim mrežama, a u doba kada su AI alati dostupni svima, prevaranti su usavršili svoju umetničku formu do te mere da je često vrlo teško napraviti razliku pravog od lažnog.
Problem je što i algoritmi društvenih mreža često pokupe ove laži i prevare i šire ih dalje. Budite skeptični prema senzacionalističkim i dramatičnim vestima i čekajte potvrdu da su istinite pre nego ih podelite na društvenim mrežama. Takođe, budite obazrivi kada su u pitanju nagrade i razna druga davanja u vidu poklona, jer je to često samo još jedna od sajber prevara.
Zapamtite da niko ne poklanja ništa na Internetu, a da zauzvrat ne traži nešto drugo. Dobar primer za to su prevare koje uključuju poklone na Facebook-u ili Instagram-u, u kojima se od vas traži da podelite objavu ili je komentarišete da biste dobili šansu za poklon. Pametno korišćenje društvenih mreža može da vam pomogne da ostanete povezani sa drugima, ali je važno da budete svesni potencijalnih rizika i vodite računa o onome što delite.
Izvor: Benchmark/Kurir/Darko Mulic