Istraživanje o lozinkama koje je sprovela kompanija Bitwarden pokazalo je da se većina ljudi i dalje oslanja na pamćenje i olovku i papir kada je reč o lozinkama.
Bitwarden je anketirao 2400 ljudi iz SAD, Velike Britanije, Australije, Francuske, Nemačke i Japana, od kojih je četvrtina priznala da koristi iste lozinke za 11 do više od 20 naloga, a 36% anketiranih je reklo da koristi lične podatke u svojim lozinkama i to one koji su javno dostupni na društvenim mrežama (60%) i onlajn forumima (30%). Ovo ukazuje da postoji značajan jaz između preporučenih bezbednosnih praksi i stvarnog ponašanja korisnika, jer je opšte poznato da ovakve loše navike i ponovna upotreba lozinki značajno povećavaju rizik od hakovanja i krađe identiteta.
Istraživanje je ukazalo da postoji potreba za povećanom svešću i edukacijom o boljim navikama kada je u pitanju sajber bezbednost i to kako kod kuće tako i na poslu. Uprkos tome što 60% korisnika tvrdi da bi mogli da prepoznaju phishing napad, a 68% se oseća spremnim da identifikuje i ublaži sajber napade poboljšane veštačkom inteligencijom, mnogi ispitanici i dalje pribegavaju rizičnom postupanju sa sopstvenim lozinkama: 54% ispitanika kaže da se oslanja na pamćenje, a 33% kod kuće koristi olovku i papir za svoje lozinke. Takođe, 41% je reklo da vrlo često ili često pristupa ličnim i poslovnim podacima na javnim mrežama, zbog čega rizik dodatno raste.
Devetnaest procenata korisnika priznalo je da su doživeli kršenje bezbednosti ili gubitak podataka zbog načina na koji postupaju sa lozinkama, a 23% je potvrdilo da su njihove lozinke ukradene ili kompromitovane u prošlosti. Ovo ukazuje na kognitivnu disonancu između bezbednosnih stavova korisnika i njihovih stvarnih praksi.
Rezultati ankete pokazuju da individualne navike u vezi sa lozinkama na poslu odražavaju one kod kuće. Većina ispitanika priznaje da se oslanja na pamćenje (53%) i olovku i papir (34%) i za svoje naloge na radnom mestu. Nešto manje od polovine (48%) otkriva da često ili veoma često ponovo koristi lozinke na platformama ili nalozima na radnom mestu.
Pozitivan uticaj redovne obuke o zaštiti lozinki od uobičajenih pretnji je jasan, pri čemu skoro svi (94%) koji su rekli da su prošli ovu obuku (48% ispitanika) kažu da su sigurni da su u stanju da prepoznaju i izbore se sa tim pretnjama. Njihovo ponašanje, međutim, daje drugačiju sliku, sa više od trećine ispitanika (37%) koji svoje navike u vezi bezbednosti na radnom mestu opisuje kao donekle ili veoma rizične.
Korisnici uporno koriste slabe lozinke ili lozinke sastavljene od ličnih podataka (39%), nebezbedno čuvaju poslovne lozinke (35%), ne koriste 2FA (33%) i nebezbedno dele lozinke (32%).
Ipak, istraživanje otkriva ohrabrujuće trendove, pokazujući da korisnici sve više usvajaju odgovornije ponašanje. 51% ispitanika koji koriste menadžer lozinki kod kuće navodi da su postali oprezniji i na poslu, a 45% kaže da ređe koriste iste lozinke, a 28% da softver za upravljanje lozinkama koristi i na radnom mestu.
Pozitivan uticaj korišćenja menadžera lozinki na poslu je evidentan u ličnom životu ispitanika, pri čemu 52% priznaje povećanu svest o bezbednosti i kod kuće, uz smanjenu učestalost ponovne upotrebe lozinki (41%).
Usvajanje dvofaktorske autentifikacije (2FA) je u porastu, sa 80% ispitanika koji je koriste za većinu ličnih naloga ili određenih važnih naloga, i 66% koji je koriste za većinu naloga na radnom mestu ili samo za važne naloge.
Uprkos tome što je samo 45% ispitanika u anketi reklo da koristi pristupne ključeve, više od polovine (52%) smatra da dobro razume njihove prednosti za bezbednost.
Izvor: B92/Kurir/Darko Mulic