Na današnji dan, 1. maja 2022. godine, napustio nas je proslavljeni jugoslovenski fudbalski stručnjak Ivica Osim.
Proslavljeni jugoslovenski fudbalski trener preminuo je 81. godini života u Gracu.
Svi se sećaju vremena kada je Ivica Osim bio selektor fudbalske reprezentacije SFR Jugoslavije na SP u Italiji 1990. godine. I čuvene utakmice protiv Argentine. Ljubitelji fudbala sa ovih prostora nikada neće prežaliti taj nezasluženi poraz od Maradonine Argentine posle penala. Ostali smo tada bez plasmana u polufinale, ali smo se uzdignutih glava vratili kući.
Legendarni as rođen je u Sarajevu 1941. godine gde je i počeo sa igranjem fudbala u Željezničaru. U Željezničaru je proveo čak 11 sezona, tokom kojih je došao do 250 nastupa i dao 75 golova.
Zatim je otišao u Francusku, gde je igrao za Strazbur, Sedan i Valensijen. Tokom igračke karijere dobio je nadimak - Štraus, zbog njegove plave kose. Kasnije je dobio i nadimak - Švabo.
U dresu nacionalnog tima je odigrao 16 mečeva, a bio je i najvažniji igrač u osvajanju 2. mesta na EP 1968. godine
U bogatoj trenerskoj karijeri, Ivica Osim je, između ostalog predvodio i reprezentaciju Jugoslavije u periodu od 1986. do 1992, da bi od 1991. do 1992. godine uporedo vodio i Partizan.
"Plave" je na odveo na Svetsko prvenstvo 1990. godine u Italiji gde je Jugoslavija ispala u četvrtfinalu nakon penala od Argentine predvođene Dijegom Armandom Maradonom.
Vodio je još i Željezničar, Panatinaikos, Šturm Grac, Džef junajted i reprezentaciju Japana.
Za legendarnog Osima vezuju se mnoge zanimljive izjave koje su postale kultne i dan danas se prepričavaju. Jedna od njih ispričana je za američki "Sports Illustrated" gde je Ivica premotavao film o blistavoj karijeri.
Na pitanje šta je mogao da uradi u karijeri, a nije, Osim je tada odgovorio:
- Mislim na dve stvari: što mi je bilo pa da dva puta odbijem ponudu Real Madrida i šta se moglo dogoditi na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, odnosno posle njega - pričao je Osim i zatim pojasnio na šta misli pod ovim drugim:
- Ljudi se često pitaju šta bi jugoslavenska reprezentacija u punom sastavu napravila da je igrala na Evropskom prvenstvu 1992. godine. Umesto nas u turnir je kao zamena upala Danska i osvojila šampionat. Mene, međutim, više zanima ono što se moglo dogoditi na Svetskom prvenstvu dve godine ranije, pod uslovom da smo pobedili Argentinu u četvrtfinalu. Možda sam optimista, ali u svojoj ličnoj iluziji pitam se šta bi se događalo u Jugoslaviji da smo uspeli da prođemo u polufinale ili finale. Šta bi to značilo državi? Možda ne bi bilo rata da smo postali prvaci sveta. Kad trezveno razmislim, nekako ne mogu da verujem da bismo postigli baš takav učinak, no ponekad jednostavno sanjate o nečemu što se moglo dogoditi. Da, kad legnem u svoj krevet i ne mogu da zaspem, mislim da su stvari na području bivše države mogle da se završe drukčije zbog nas i našeg učešća na SP.
Taj tim bio je u boljem stanju od same države.
- Čini se da je bespredmetno govoriti o tadašnjem fudbalu kada je fudbal bio sporedna stvar. Fudbal je lepa igra, ali je daleko nebitniji od života. Mnogo je ljudi ubijeno. Zemlja je bila uništena. Zato nije fer govoriti o fudbalerima i njihovim tadašnjim odlukama s obzirom na ono što je usledilo. Jedna je stvar sigurna - da su fudbaleri na vlasti umesto političara, nikad se ne bi dogodilo ono što se dogodilo na području bivše Jugoslavije.
Američkim novinarima je objasnio i kako je izgledalo biranje igrača u reprezentaciji Jugoslavije:
- Zamislite da postoji selektor Velike Britanije, i da u ekipu uzme pet Engleza, tri Škota i tri Velšanina, a nijednog Irca. Odmah bi izbio ustanak. Naravno da je bilo pritisaka i pokušaja pritisaka, pogotovo iz klubova. Nije, međutim, bilo, bar ne za vreme mog mandata, sastavljanja reprezentacije po nacionalnom ključu. Ali, bilo je politike. Sve vam je politika. Svaki vam je fudbalski klub politika, kako onda ne bi bila reprezentacija.
"Izdajica Jugoslavije"
Dve godine nakon Mundijala dao je otkaz pošto je naš tim zbog početka rata izbačen sa Evropskog prvenstva. Mnogi su poštovali tu odluku Osima, ali je bilo i onih koji se nisu slagali.
Osim je kasnije opisao jedan događaj iz tog perioda koji ga je strašno pogodio.
- U Beogradu sam dao ostavku na mesto selektora Jugoslavije. Većina ljudi je korektno prihvatila moju odluku.
Malo nakon toga se desilo nešto što me zabolelo. Prolazio je pored mene razred đaka, a ispred njih učitelj, mlađi čovek. Prepoznao me, i kaže deci: “Evo izdajice Jugoslavije!” Da sam mogao da ga uhvatim, rastrgao bih ga tad. A šta sam drugo mogao da napravim nego da dam ostavku. Kako sam i rekao tada, to je bio moj privatni gest, moja lična odluka. Jedino što sam mogao učiniti za svoj grad, koji je bio granatiran.
Kako god, moja ostavka nije mogla ništa promeniti, toliko je daleko otišlo. Fudbal nije mogao ništa promeniti. Da smo bili prvaci sveta u Italiji, svejedno bi bilo rata. Nije bilo povratka jer je počelo tako jako i oštro" - napisao je Osim, između ostalog, u predgovoru knjige "Detinjstvo u ratu" Jasminka Halilovića.
Kurir sport/J.M.