DEDA ĐORĐE JE ROĐEN 1. MAJA! Groblje na Zejtinliku čuvao više od pola veka, a pred smrt imao 1 želju: Svi Srbi ovo treba da znaju!
Čuvar srpskog groblja Zejtinlik u Solunu, čuveni čika Đorđe Mihailović, rođen je na današnji dan 1. maja 1928. godine u Solunu.
Zejtinlik, smešten u samom centru Soluna, obuhvata 21.000 grobova, od kojih je 8.000 srpskih vojnika. Ostali grobovi pripadaju vojnicima iz Francuske, Engleske, Italije i Rusije. Međutim, srpsko groblje se ističe po svojoj centralnoj poziciji, raskošnom spomeniku i najvećoj posećenosti.
Još 1. maja davne 1928. rođen je Đorđe, koji će od korova i od zaborava šest decenija čuvati grobove srpskih junaka. Treća je muška glava ove srpske porodice iz Crne Gore koja više od 100 godina zadužuje Srbiju i Srbe. Čovek koji je postao naša ikona od lane dane je provodio u svom domu, u rodnom Solunu. Ne skidajući srpsku vojničku uniformu i, podrazumeva se, šajkaču, deda Đorđe je uz svoju voljenu Fotini okružen i simbolima srpstva, odličjima, plaketama...
- Istorija porodice Mihailović počinje sa mojim dedom, koji po završetku rata ostaje ovde, u Solunu. Deda Savo bio je prvi čuvar Zejtinlika, pa zatim moj otac i onda ja. Ceo život sam proveo na groblju - pričao nam je deka Đorđe.
Od 1961, po smrti oca, i sam je postao čuvar groblja.
- Dolazili su vojnici - veterani rata da zapale sveće svojim stradalim drugovima, braći, kumovima... Kasnije, kako su godine prolazile, a oni poumirali, počeli su da dolaze njihovi potomci - dodao je tada starina.
Ravno 61 godinu deda Đorđe je dočekivao i ispraćao Srbe. Pod maslinom, s uvek punom čašicom rakije za svakog ko dođe. Najpre da se popije za pokoj duše junaka, pa za zdravlje njihovih potomaka. Sedeći za stočićem u hladu recitovao je junačke stihove. A iza, iz zelenila, milele su kornjačice...
- Svih ovih godina poštovali su me svi - Srbija, naš konzulat ovde u Solunu i svi naši ljudi koji obilaze groblje. Sada mi dani prolaze mirno, porodično. Zdravlje i godine mi ne daju drugde do da budem kod kuće. Sada mi je važno da vam kažem nešto. To pričam tolike godine i to svi treba da znaju - najbitnija je naša domovina, naša Srbija! - isticao je deda Đorđe.
Najveća žal mu je bila što Mihailovići više neće 'oditi pored junaka. Sina, kako priča, bog mu ne dade. Ćerka je tu, ali za posao čuvara, veli, treba muška snaga. Ali međ' junacima počivaju Mihailovići. I zato samo jedno moli.
- Ovde na groblju, pored naših vojnika, kraj kojih smo svi godine proveli, sahranjeni su mi i deda i otac. Sad samo jednu želju imam - da budem sahranjen tu, pored njih, među našim vojnicima. I obavezno da me sahrane u našoj, srpskoj uniformi, u kojoj sam ceo život proveo. Nadam se da će mi Srbija tu želju ispuniti, to joj ostavljam u amanet - veli deda Đorđe.
Srećan je bio što ga Srbija čula i videla za 95. rođendan i što je znao da nije zaboravljen, već poštovan...
- Hvala što ste me saslušali. Nadam se da ćete doći na Zejtinlik. Pozivam vas na rakiju i čuveno slatko od pomorandže moje supruge Fotini. I da, pošaljite mi primerak novina kad objavite - rekao nam je deda Đorđe.
Podsetimo, deda Đorđe je preminuo 2. jula prošle godine u 96. godini života.