U Budimpešti se završio prvi Budimpeštanski bezbednosni dijalog, na kome je učestvovao i Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu.
"Ovaj forum ima za cilj da bolje poveže Centralnu i Jugoistočnu Evropu u oblasti bezbednosne politike, strateške vizije i vojne industrije. Forum je okupio ministre, načelnike generalštaba, državne sekretare, profesionalce i eksperte u cilju boljeg sagledavanja bezbednosnih izazova, rizika i pretnji koji su zajednički za sve naše države. Imao sam priliku da se uverim da Budimpeštanski bezbednosni dijalog ima ulogu platforme koja treba da zagovara političke odluke i ukazuje na bezbednosne trendove kao svojevrstan spoj država, industrije i ekspertske zajednice. Na Budimpeštanskom bezbednosnom forumu snažno je isticano da Srbija kao i ostatak regiona mora postati članica EU. U partnerskoj atmosferi navođeni su afirmativni razlozi u tom pravcu", navodi Darko Obradović i dodaje:
"Ključno pitanje odnosi se na to da li se postojeća bezbednosna arhitektura urušila, ili je treba modifikovati ili praviti potpuno novu. Potrebno je konstatovati da se većina evropskih država oslanja na NATO-a koji smatra garantnom svoje bezbednosti nakon agresije na Ukrajinu. Ono što zabrinjava sve učesnike jeste činjenica da izlazeći iz bipolarnog svetskog poretka preko multipolarnog poretka zapravo ulazimo u svet post-poretka.
Glavna linija razdvajanja je između liberalnih demokratija i nečega što se ni ne zna šta je u ideološkom smislu, više nema SSSR-a pa se ne može govoriti o sukobu kapitalizma i komunizma. Pomenutog komunističkog rivala je zamenio galimatijas svakojakih međusobno kontradiktornih ideologija. Vlada potpuna nejasnoća da li vrednosti nastaju iz interesa ili interesi nastaju iz vrednosti. Bezbednosne pretnje zahtevaju pristup od 360 stepeni.
EU i proširenje na Zapadni Balkan
Forum se bavio pitanjima kako što pre i po mogućstvu što brže integrisati Zapadni Balkan u Evropsku uniju. Zapadni Balkan nije periferija Evrope već unutrašnje evropsko dvorište kome se treba posvetiti. Po svim parametrima Zapadni Balkan ima manje stanovnika od Rumunije i manje od pola BDP-a Mađarske, dok Srbija čini skoro 70% ukupnog BDP-a Zapadnog Balkana.
Učesnici foruma među kojima su bili visoki zvaničnici EU i država regiona saglasni su da je Zapadnom Balkanu potrebna stvarna integracija čime bi se zatvorili ekonomski i socijalni rasedi u odnosu na EU. Očekuje se snažnije povezivanje kroz zajedničku bezbednosnu, ekonomsku i političku saradnju. Sa tim u vezi istaknuta je važnost Novog plana rasta za Zapadni Balkan vrednog 6 milijardi eura u okviru koga Srbija može imati 2,2 milijardi evra na raspolaganju. Najavljuje se snažnije industrijsko povezivanje koje bi obezbedilo nove izvore rasta i dolazak novih tehnologija. U tom smislu za Srbiju će biti od suštinske važnosti da definiše svoj odnos prema strateški važnom pitanju eksploatacije litijuma. Srbija jedina u regionu raspolaže sa najvećim evropskim zalihama, a naš partner Mađarska je u potpunosti zatvorila vrednosni lanac električnih vozila, što znači da Srbija ima više šansi da privuče investitore u ovaj sektor. Bilo bi krajnje pogubno da Srbija bude jedina u Evropi koja neće iskoristiti svoju stratešku prednost. U odnosu na druge države regiona , na ovom skupu, Srbija je pobrojala najviša priznanja za svoju investicionu i ekonomsku politiku. Jedan zvaničnik, koga neću imenovati, sa govornice je rekao da druge države Balkana treba da se ugledaju na Srbiju i njen pristup u privlačenju stranih direktnih investicija.
U pogledu Zapadnog Balkana i EU jasno je da svi imaju geopolitički interes za širenje zone stabilnosti na način da se partneri čvrsto privežu na političkom, ekonomskom i bezbednosnom planu. Zajednički poduhvati i saradanja na polju strateških sirovina i vojne industrije omogućiće „manjim“ zemljama da se modernizuju i povoljno obezbede za sebe tehnologiiju i naoružanje. Direktor Evropske službe spoljnih poslova odsek Evropa Marko Makovec je zaključio da se EU sprema za nova proširenja i da je Novi plan rasta za Zapadni Balkan korak ka ispunjenju te obaveze. Na forumu je zaključeno da nema bolje poruke državama Zapadnog Balkana od finansijske podrške njihovoj potpunoj integraciji u EU. Vlada zabrinutost da kineske investicije i krediti nemaju samo ekonomski uticaj već politički i bezbednosni rizik. Rizici se u prvom redu odnose na mogućnost da se Peking „ubaci“ u političke procese i projektuje svoje interese u budućim članicama EU. Ruske aktivnosti koje štete regionalnoj stabilnosti i procesu EU integracija identifikovano je kao širenje dezinformacija i hibridno delovanje koje za cilj ima širenje etničkih tenzija, podela i podsticanja konflikata. Raduje zaključak da je situacija u regionu mirna sa vojnog aspekta. Politička fragilnost se ne ocenjuje kao „ponavljanje devedesetih“ već kao proces samoblokade pojedinih subjekata i entiteta. Po pitanju Kine i Rusije doneti su zaključci da ove države ne mogu ponuditi regionu finansije, bezbednost, prosperitet i jasne standrade za bolju budućnost ukoliko se uporede sa Evropskom unijom.
Migrantska kriza na vrhu bezbednosnih rizika
U pogledu rata Rusije i Ukrajine govori se o globalnim posledicama koje traže odgovor kroz prilagođavanje novim uslovima i promenu načina razmišljanja kroz dostupne alate koji treba da pojačaju ljudsku komponentu strateškog promišljanja. Ruska agresija je vratila rat u Evropu, a učesnici konferencije veruju da to nije poslednji put. Pored ruske agresije na Ukrajinu kao drugi bezbednosni izazov označena je migrantska kriza. Učesnici su pohvalili saradnju Srbije i Mađarske, uz konstataciju da je veliku ulogu u tome odigralo strateško pomirenje pre deset godina. Srbija i Mađarska se suočavaju sa složenim izazovom migrantske krize i deluju kao vid štita za druge države Centralne Evrope. 90% migranata koji prolaze našim regionom su posledica krijumčarenja, dakle kriminala, a ne izbeglištva prema rečima direktora za migracije i bezbednosna pitanja EU. Svake godine Mađarska ima 172.000 pokušaja ilegalnog ulaska godišnje . Jedno od centralnih pitanja je da li migrantskom krizom treba upravljati ili je zaustaviti. Propisi i EU konvencije o ljudskim pravima u trenutku svog nastanka nisu se vodile duhom masovnih zloupotreba prava na migracije i azil već mogućnošću za efikasno nastanjenje ljudi koji su bežali iz Varšavskog pakta. Državni sekretar Ministarstva Odbrane Srbije Nemanja Starović je istakao da doslednu posvećenost Srbije u borbi sa migrantskom krizom.
Migracije i azilanstvo su pretnja po nacionalnu bezbednost, a ne samo izazov za socijalnu politiku. Poseban osvrt je doživeo slučaj migrantske krize iz 2021. godine na granicama Poljske, Litvanije i Belorusije. Dileme nema, ta kriza se smatra posledicom organizovanog državnog delovanja Rusije i Belorusije u cilju pritiska na istočno evropsko krilo.
Zabrinjava činjenica da države mogu kontrolisati pokretanje migracija, sa tim u vezi migracije više nisu „prirodno“ pitanje već realizovan politički interes. Afričke države u oblasti Sahela padaju jedna za drugom. Rusija kroz seriju podržanih pučeva zapravo kontroliše oblasti iz kojih će doći do pokretanja migranata. Logična prirodna ruta za milione ljudi biće Libija, sada već bivša država, koja nema kapaciteta da bude pouzdan partner. Vredi se podsetiti izjave Muamera Gadafija da Zapad ima atomske bombe, a on ljudske bombe (migracije). Opasnost od prirodnih i veštačkih migrantskih ruta predstavlja realan bezbednosni rizik koji se ne može eliminisati poznatim konvencionalnim mehanizmima. Migrantske krize dovode do rizika od nasilnih krivičnih dela i drugih oblika kriminala na svojim rutama. Bez krijumčarenja ilegalne migracije bi bile značajno otežane. Eksperti su saglasni da Kina i Rusija mogu kontrolisati migracije iz Afrike vojnim i ekonomskim mehanizmima. Primera radi do 2050. Nigerija će imati više stanovnika od Evrope. Preovladava mišljenje da se ne može dozvoliti da potencijalne migratnske polazne tačke potpadnu pod kontrolu onih koji su neprijateljski raspoloženi prema EU. Razmišlja se u pravcu da stvari treba preduprediti na terenu odakle bi se migranti zaputili, u tom slučaju problemi se ne rešavaju ogradama i zidovima. Na Budimpeštanskom bezbednosnom dijalogu je u superlativu pohvaljena saradnja Srbije i Mađarske na upravljanju migrantskom krizom, Srbija je dobila posebno priznanje iz razloga što je odgovorno pristupila ovom procesu kao država koja još nije EU članica. Naša vojska i policija su obavili posao vredan divljenja od 2015. godine. Migrantska kriza spada u red bezbednosnih izazova i pretnji koje zahtevaju multilateralni odgovor.
Vojna industrija i strateško snabdevanje
Mir, stabilnost i bezbednost nisu pražne reči. Bezbednost ništa ne proizvodi ali mnogo toga omogućava. Inovacija i integracija novog u postojeće sisteme je mišljenje koje dominira na skupu u Budimpešti. Ako se otarasimo postojećeg nećemo imati ni novo. Savremeni oružani sukobi nameću multidimenzionalnu postavku i koordinaciju u više domena. Sukob se odvija na kopnu, vodi, vazduhu i sajber prostoru. Kako uvezati sve ove sisteme da budu pouzdani, efikasni i isplativi? Kada je reč o upravljanju operacijama prezentovana rešenja se takmiče u sekundama sa isporukom podataka za odlučivanje. Savremena rešenja predstavljaju svojevrstan proces integracije različitih sistema u funkcionalnu celinu. Nameće se potreba saradnje država između sebe po pitanju lanaca snabdevanja u vojnoj industriji, potreba za kompatibilnim rešenjima je ono što štedi novac i vreme. Prema NATO standardu ne bi trebalo koristiti vojnu opremu i naoružanje ukoliko bar 40% lanca snabdevanja nije pod vašom kontrolom. Saradnja ne znači prijateljstvo već zajednički interes da se ostvari cilj. Tako treba posmatrati zajedničke napore država. Izrael nije članica NATO već ne-NATO saveznik Amerike. Takva pozicija otvara mogućnosti da izraelske kompanije posluju u četrdeset država. Geopolitičko svrstavanje je polazna osnova saradnje u vojnoj industriji. Niko ne želi da svoje naoružanje ustupi eventualnom agresoru, baš zbog toga trgovina oružjem je spoljnopolitička kategorija.
Vojna industrija Evrope je na raskrsnici. Ili ugovori ili tržišni poremećaji. U slučaju prve opcije kreiraće se stotine hiljada novih radnih mesta. Tehnička rešenja i know-how je vrednost. Srbija razvija razne sisteme koji bude interesovanje među državama. Partnerstvo sa AirBusom je primer odlične saradnje.
Zaključak o potrebi lokalizacije vojne industrije po regionima i državama uzima se kao uspešan model za podizanje odbrambenih kapaciteta putem transfer tehnologija uz ekonomski razvoj. Kao uspešan primer ovog koncepta istaknuto je poslovanje Rajnmetala kroz zajedničke poduhvate sa Mađarskom. Ono što je počelo kao jačanje i modernizacija nacionalnih kapaciteta ubrzo je postalo izvor ekonomskog rasta. Srbija bi mogla da razmotri mađarski model lokalizacije vojne industrije čime bi ojačala svoju spoljnopolitičku poziciju, nacionalnu bezbednost i ekonomsku perspektivu. U prilog vojne reindustrijalizacije Evrope ukazuje se na potrebe odbrane Ukrajine, ali i na primer prvog Zalivskog rata kada je vladala nestašica sirovine za municiju u Evropi. Retke su evropske države koje mogu zadovoljiti svoje nacionalne potrebe iz sopstvenih izvora. Još je teže obezbediti održiv i prijateljski kanal snabdevanja u slučaju kritičnih događaja. Potreba za prijateljskim i bezbednim, geografski bliskim lancima snabdevanja se naročito potencira u namenskoj industriji.
Nevojni, ali ipak bezbednosni izazovi
Mogućnost da se trgovina, tehnologija i energija iskoristi kao poluga pritiska je prisutnija nego ikad. Ukazano je na rizike koji su posledica međuzavisnosti. Upravo zbog toga na delu je paralelni proces „privezivanja“ prijateljskih lanaca snabdevanja. Zato imamo situaciju da nastaju nova i jačaju se stara partnerstva. Evropa ne kontroliše ni jedan plovni put koji je ključan za njeno snabdevanje. Opasnost da NR Kina pritisne Evropu na polju kritičnog snabdevanja visi u vazduhu. Izgubljenu industrijsku evropsku bazu ponovo je potrebno pokrenuti. Organizator skupa, Mađarska, je dobar primer privlačenja investicija u kritičan sektor. Mađari su odmah iza Nemačke i Francuske u proizvodnji električnih vozila. Kakve to veze ima sa bezbednošću? Apsolutno. Električne baterije su resurs 21.veka i ključne su za zelenu tranziciju Evrope. Zaustavljeni projekat Jadar je važan za evropsku autnomiju u odnosu na Kinu, koja će kontrolisati najmanje 30% evropske proizvodnje baterija i vozila. Srbija sebi može poboljšati poziciju u Evropi tako što će pratiti trendove o kojima se raspravlja na važnim skupovima poput ovog u Mađarskoj gde je bio ceo mađarski vojni vrh. Kao stabilan snabdevac litijuma i baterija ojačaće svoju geostratešku ulogu kroz jačanje ekonomije i svog uticaja. Nismo daleko od odluke da se u Afriku pošalju evropske trupe kako bi se vojno štitili lanci snabdevanja od uranijuma do drugih retkih sirovina. Jedino što Evropu sprečava od kolapsa je američka mornarica na ključnim tačkama poput Crvenog Mora, Malaka moreuza i Ormuckog tesnaca. Učesnici su saglasni da će se u budućnosti ići u potragu za eliminisanjem rizika na izvoru nastajanja. Koliko god ambiciozno sve to zvučalo niko nema američke kapacitete i luksuz da vodi globalne operacije. Politički mehanizmi nisu uvek delotvorni ako nemate silu na terenu.