Japanka Saći Šimada prvi put je posetila Srbiju 2002. godine kao stipendista jugoslovenske vlade. Tada je u našoj zemlji, izučavajući istoriju srednjovekovne umetnosti, živela tri godine i zaljubila se u našu veru i srpske svetinje.
A 2021. godine je promenila veru i prešla u pravoslavlje.Krstila se u manastiru Đurđevi stupovii dobila krsno ime Anastasija.
Njena ljubav prema Srbiji i pravoslavnoj veri javila joj se još tokom studija, kada je učila o makedonskoj i srpskoj srednjovekovnoj umetnosti. Ljubav prema srpskoj umetnosti preneo joj je i čuveni profesor Mičitaka Sava Suzuki, koji je bio predavač srpskog jezika i vizantolog na master studijama na Univerzitetu Okajama u Japanu. On je nedavno preminuo, a Saći je odlučila da nastavi njegovo delo u Srbiji.
Rođena je u prefekturi Gunmi, u gradu Maebašiju, koji broji dva miliona stanovnika, a udaljen je sto kilometara od Tokija. Živi s mužem, koji je profesionalni kuvar, u Jokohami, a radi kao kustos u muzeju i jednom nedeljno predaje na fakultetu Džisen. Trenutno se sprema da objavi knjigu o kulturnoj baštini Srbije.
Redovno posećuje Srbiju
Srbiju posećuje jednom godišnje, da proveri u kakvom stanju su freske na čijem restaurisanju je učestvovala.
- Kao koordinator, dobila sam donacije od japanskih kompanija i fondacija za pomoć u projektima konzervacije i restauracije u Srbiji, i jednostavno pomažem u organizaciji procesa. Na samoj restauraciji fresaka rade mesni stručnjaci. Do sada smo spasli freske iz kapele kralja Dragutina u manastiru Đurdevi stupovi i iz Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom Krčimiru. Sledeće godine planiramo još jednu restauraciju - priča za Kurir Saći.
Planirala je da se krsti još 2002. godine, prvi put je prisustvovala proslavi Vaskrsa u Srbiji 2003. godine, videla je vernike kako se usrdno mole, ali tada je osećala da tu ne pripada.
- Za vreme radova na Đurđevim stupovima 2021. godine boravila sam dva meseca u manastiru. Prisustvovala sam skoro svim liturgijama i službama, a i mnogo sam naučila od sveštenika i monaha tokom privatnih beseda. Nakon što sam se navikla na taj način života, vratila sam se u Japan, ali nedostajao mi je manastirski život, pa sam odlučila da se krstim - priseća se sagovornica, dodajući:
- Zamolila sam igumana Gavrila iz Stupova da mi da krsno ime neke srpske svetiteljke i on je odmah izabrao Anastasiju Srpsku. Kuma mi je bila Radmila, jedna od mojih srpskih mama. U prisustvu moje srpske porodice, braće iz Stupova i sestara iz manastira Končul, koji su učestvovali u pripremama za moje krštenje, otac Gavrilo i otac Savo, novopazarski protojerej, krstili su me prošle, 2023. godine, na praznik Svetog Teoktista, na manastirsku slavu.
Srbi otvoreni i srdačni
Nakon toga Saći je zamolila oca Aleksandra iz manastira Studenice da vidi Svetu Anastasiju:
- On je otvorio njen kivot i otpevao njen tropar. Bila sam i srećna i počastvovana. Moja porodica u Japanu je znala da ću jednog dana doneti takvu odluku i bilo im je drago zbog mene, bez obzira što su oni budisti. Kada ne boravi u Srbiji, najviše joj nedostaje srpsko pojanje, a kaže da se još nije navikla na japanske napeve, jer imaju ruske i starije japanske melodije.
Nedostaju joj i ljudi i hrana.
- Sviđa mi se kako su ljudi u Srbiji otvoreni i srdačni. Dira me njihov topao prijem. Od jela volim ajvar i boraniju, punjene paprike i sarmu. Srpska kuhinja je divna, oseća se da voće i povrće raste iz zemlje. Srbija je prosto sama po sebi fascinantna! Ja pričam Japancima o toplini srpskog naroda, lepoti prirode Srbije i zanimljivostima njene kulture i tradicije - tako im izazivam želju da putuju u Srbiju - dodaje ona.
Poručila je da naša zemlja ima mnogo starih i lepih svetinja:
- Međutim, kad nešto propadne, često je prekasno da se počne s brigom. Postoji mnogo crkava koje se mogu koristiti ako se o njima vodi računa. Nadam se da ćete za buduće generacije sačuvati stare crkve, koje su svedok srpske istorije.
Bonus video: