Maja Kovačević, heroina ovog vremena i srpskog naroda, samohrana majka jedanaestoro malih Srpčića, uvek ima povoda za slavlje, kao i uvek u ovoj porodici. Već tradicionalno, povodom Vaskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, napisala je još jednu pesmu punu duha, vere i emocija.
Njena ljubav oplemenjena duhovnošću kojoj se sva predala kao da nema granice, kao da joj sam Bogomajka daje nadahnuće, snagu i istrajnost da uz sve obaveze vrati dug Božjem blagoslovu koji joj je podario ono što je najviše želala i time ispunio i otelotvorio njene devojačke snove.
U susretu Vaskrsenju Gospodnjem, donosi muzičko-scensku dramatizaciju događaja koji potresa čovečanstvo a odvija se u susretu dve majke, onoga koji je izdao i onoga koji je izdan. U noći strašnoga stradanja otkriva se mučan položaj svakoga koji navodi druge na stradanje. Hristos je nevin razapet, Bog, koji je vaskrsao i vaskrsenje daruje svima koji trpe i stradaju a Juda je sam sebe pogubio. Juda nam svedoči da njegov, kao i svaki greh, njemu samom najviše zla nanosi.
Suštinska poruka hrišćanstva koju nosimo na najtužniji dan sveta, na Veliki Petak, jeste pokajanja i opraštanja, a da bi smo mi dobili oproštaj, moramo oprostiti. U trenutku kada u svojim počivalištima prebivaju Hristos i Juda, sretaju se njihove majke. Majka Božija oprašta judinoj majki, time pokazujući nam kolika je veličina ljubavi, po reči Božijoj: „oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim!"
Ljudima je često nezamislivo da se tako teški gresi oproste. Zato je Bog i došao na zemlju, dopustio da ga razapnu i ubiju, da bi prodrmao ljude i pokrenuo ih da razmišljaju o svom odnosu prema bližnjima. A kad onaj koji je bez greha oprašta grešnicima, kako onda da mi grešnici ne opraštamo drugima?!, poručuje heroina za Kurir.