Žak Ogar, francuski pukovnik Legije stranaca u penziji i komandant francuskih specijalaca na Kosovu i Metohiji, 1999. godine spasao je manastir Devič kod Srbice i sestrinstvo u njemu, iako to nije bio primarni zadatak specijalne jedinice kojom je komandovao.
Ogar se 25 godina kasnije za Kurir priseća kakve su političke okolnosti u svetu bile u to vreme, s kakvim saznanjima je kao vojnik došao na Kosovo i koji je danas njegov odnos prema Srbima i svemu što se dešavalo nakon Kumanovskog sporazuma.
Misija s kojom je došao na Kosovo podrazumevala je, kako kaže, da se na terenu izvrše pripreme za dolazak francuske brigade Kfora na sever srpske pokrajine, oko Kosovske Mitrovice.
- To je podrazumevalo da se sa srpskim vlastima definišu uslovi za raspoređivanje jedinica francuske brigade, da se definiše pomoć koju bi srpska vojska i vlasti trebalo da pruže, ali i da se uspostavi kontakt s pobunjenicima OVK kako bi oni ispoštovali odluku o razoružanju - priča Ogar.
Bratski narodi
On je, pre dolaska na Kosovo, učestvovao u više misija, naročito u Africi. Neposredno pre dolaska čitao je knjige o južnoj srpskoj pokrajini, a o srpsko-francuskom prijateljstvu pričao mu je i njegov otac, penzionisani general francuske vojske.
- Podsetio me je na istoriju drevnog prijateljstva Francuske i Srbije, koje datira iz srednjeg veka, još od braka princeze Jelene Anžujske s kraljem Stefanom Urošem. To prijateljstvo se u moderno doba, na upečatljiv način, ispoljilo u borbama protiv našeg zajedničkog neprijatelja, Nemačke, 1914-1918. Inače, i brat moje bake, koji je bio potporučnik u korpusu Istočne armije, poginuo je u borbi za oslobođenje Srbije kod Bitolja oktobra 1916. U mojoj porodici ga očigledno nismo zaboravili. Niti smo zaboravili poruku kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je rekao: "Srbija je mala sestra Francuske!"
Zapadni mediji u to vreme su demonizovali Srbe, a hvalili terorističke pobunjenike OVK. Međutim, Ogar i drugi vojnici su ubrzo videli da je situacija na terenu radikalno suprotna onoj koja se zvanično prikazivala. O razrušenim i oskrnavljenim manastirima i srpskim civilima koji, u strahu za goli život, beže sa svojih vekovnih ognjišta niko nije pričao...
A onda je u junu 1999. mati Makarija, igumanija manastira Sokolica, zatražila pomoć od Ogara, veoma zabrinuta za sudbinu monahinja iz manastira Devič, s kojima se nije čula već tri dana. Poslao je naoružane vojnike u manastir.
Tamo su zatekli OVK teroriste kako maltretiraju monahinje, skrnave manastir i lome kivot Svetog Joanikija Devičkog. Rasterali su teroriste, ali su se monahinje plašile da će se vratiti i ubiti ih.
Bog blagoslovio Srbiju!
- U dogovoru s majkom Makarijom i majkom Anastasijom, odlučio sam da im ostavim zaštitu u slučaju da se ovi teroristi vrate da završe svoj prljavi posao. Vratili su se nekoliko sati kasnije, ali su naišli na naš "odbor za doček". Nakon toga su pobegli, ponevši sa sobom svoje mrtve i ranjene. Sutradan me je pozvao jedan od njihovih komandanata i protestovao. Objasnio sam mu da će, ako tvrdi da je vođa ovih nasilnika, morati da odgovara pred međunarodnim sudom pravde. Nije insistirao. Shvatio je da mi nismo tu da prikrivamo njihova zlodela - kaže ovaj časni i hrabri vojnik koji je ova dešavanja opisao i u knjizi "Evropa je skončala u Prištini".
Nakon svega što je prošao, Ogar je i danas veliki prijatelj Srba na koje, kako sam kaže, posebno misli na ovaj veliki praznik Hristovog Vaskrsenja.
- Ne mogu da ne mislim na svoju srpsku pravoslavnu braću, a posebno na one koji stradaju i nose svoje krstove na KiM. Želim da poručim: "Bog vas sve blagoslovio, bog blagoslovio Srbiju! Hristos vaskrse! Srećan Uskrs!" - poručuje Ogar.
Kurir.rs/ Ružica Kantar
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: