VASKRSENJE GOSPODNJE: Anđeo božji sleteo je u vrt Josifa iz Arimateje
Isus je sahranjen u petak uveče, u subotu je njegovo telo počivalo u grobu, a u nedelju rano ujutru osetio se snažan zemljotres, kad je anđeo božji sleteo u vrt Josifa iz Arimateje, oborio ploču navaljenu na ulaz u grob i seo na nju. „Lice njegovo bijaše kao munja i odijelo njegovo bijelo kao snijeg.“
Prazan grob
Stražari koji su čuvali grob, kad su došli sebi od straha, pobegli su u grad... Kad je anđeo sklonio ploču, iza nje nije bilo tela - Isus je pre toga već bio vaskrsao i izašao. Grob je otvoren da bi se Hristovi učenici uverili u uskrsnuće.
Prva je tog jutra, pre svanuća, prazan grob videla Marija Magdalena.
Pomislila je da je telo ukradeno i sahranjeno na drugom mestu, pa je otrčala do Petra i Jovana. Oni su požurili ispred nje i u grobu našli platno u koje je telo bilo umotano, a onda otišli da nađu drugove. Mariji, koja je pristigla kasnije, u grobu se javio Isus Hrist, ali joj niko nije verovao kad je radosna otrčala da javi radosnu vest o vaskrsnuću.
U međuvremenu su na grob pristigle i druge žene. Njih je, sedeći na ploči, sačekao anđeo u belim haljinama, koji im je rekao: „Ne bojte se! Ja znam da vi tražite Isusa Nazarećanina - raspetoga. On je vaskrsao; nema ga ovde. Nego idite i kažite učenicima njegovim da idu u Galileju, tamo će ga videti.“
Tako se glas o Hristovom vaskrsenju raširio po celom gradu. Stražari koji su čuvali Hristov grob sa svoje strane obavestili su prvosveštenike i jevrejske starešine o ovom događaju. Glavari su im platili i naložili da uskrsnuće prećute i prošire glas da su se uspavali i da je telo tada ukradeno. Kasnije tog dana Isus se, ne govoreći im ko je, priključio dvojici svojih učenika Luki i Kleopi, koji su se iz Jerusalima zaputili u varošicu Emaus. Prepoznali su ga tek za obedom, dok je lomio hleb, i smesta se vratili u Jerusalim da ostalim apostolima jave radosnu vest.
Oni su se okupili u jednoj sobi, i odjednom se Isus pojavio među njima. „Mir vam!“, pozdravio ih je, ali su se oni uplašili, misleći da je pred njima priviđenje. On ih je razuveravao: „Što se plašite? I zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao što vidite da ja imam.“ I dok su se oni još čudili, upita ih: „Imate li što za jelo?“, a oni mu iznesoše komad pečene ribe i meda u saću, što on pred njima pojede da ih uveri da nije priviđenje.
Neverni Toma
Među učenicima tada nije bio samo Toma. A kad su mu ostali kasnije pričali da su videli Isusa, nije verovao: „Dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinaca i metnem ruke u rebra njegova, ne mogu verovati“, kazao im je.
Vaskrsenje se praznuje još od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je proslavljan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14. dana jevrejskog meseca nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Tek na prvom Vaseljenskom saboru 325. godine određen je jedinstven termin - prva nedelja posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretni praznik i može pasti između 4. aprila do 8. maja, a uvek je u nedelju.
To je najsvečaniji praznik, praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se pokazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Iz knjige „Koju slavu slaviš“, Momčilo Petrović (Laguna, 2020)
Kurir.rs