"PORODICA JE NAJVAŽNIJA" Mirka o detinjstvu, prazničnoj euforiji, deci i ljubavi sa Vujadinom: Imamo sličnu priču, sve ide iz kuće
Vaskrs, najradosniji i najšareniji praznik u godini, vreme je kada se podsetimo detinjstva, ljubavi, najvažnijih trenutaka u životu i stvaramo nove uspomene.
Mirka Vasiljević, glumica i od nedavno voditeljka emisije "Komšiluk" koja će biti emitovana na Kurir televiziji u vaskršnjem izdanju Kurira govori o svojim temeljima, sećanjima iz ranog detinjstva, pravim merama vrednosti i porodici koja je u nju sve satkala.
Glumica je otkrila kako je izgledao Vaskrs kada je bila devojčica i šta je ono što su roditelji usadili njoj i bratu, što danas rado prenosi na svoju decu.
- Kao crvenim slovima zapisano u mojoj glavi i ono što mi je uvek na pameti kada je Vaskrs u pitanju, ali i drugi praznici jeste to zajedništvo. Gde god da smo i na kojim različitim stranama sveta, to je vreme kada smo svi na okupu i zajedno. Baka i deka sa majčine strane su celog života živeli i radili u Nemačkoj. Mojoj deci su na prvom mestu prababa i pradeda jer oni mogu najviše da ih razmaze. Oni imaju najmanju odgovornost, baba i deda malo veću i mi kao roditelji, najveću. Kod njih krše pravila i rade sve kako požele, te se njima najviše i raduju. Zato je to posebno vreme kada smo svi zajedno, kada se posvećujemo i uživamo u vremenu koje nam preko cele godine nedostaje. Uvek smo podrška i ljubav jedni drugima, svi funkcionišemo kao tim i onda su uspesi zagarantovani. Takav temelj pruža manjak stresa i sigurnost da nekoga uvek imaš pored sebe i da uvek možeš da nekoga da se osloniš. To zajedništvo je jako bitno i taj trpezarijski sto je jako veliki i samo ga, hvala Bogu, proširujemo. Sve te neke stvari od vajkada, tradicija i svi ti neki običaj nisu bezveze nastali, sve to treba negovati i prenositi s kolena na koleno. Taj zajednički ručak nije samo tek tako osmišljen, već je to jedna posebna priča i emocija. Možda nekada deluje, kao da se samo jede, ali zapravo je potpuno suprotno. I svoju decu učim da su oni jedan tim, mogu da imaju različita mišljenja i nesporazume, ali čim se to završi, ljubav preovlada.
Mirka je objasnila i kako praznična čarolija izgleda danas, kada ima svoju porodicu i decu koja se neizmerno raduju farbanju jaja.
- Mi i dan danas sve verske, tradicionalne, srpske i porodične praznike, ali i sve lepe trenutke slavimo u više kuća. Ne samo u primarnom domu gde smo Vujadin, deca i ja već obavezno posetimo i obe strane. S obzirom da pričam sad u svoje ime, uvek mi se podrazumeva da ćemo otići u moju porodičnu kuću, jer sam odrasla u velikoj porodici i jako sam vezana za svoje roditelje i familiju. Moji su i dalje jako prisutni u mom životu, kako na dnevnom nivou, tako i za razne savete, pomoći, dogovore, putovanja... Uvek jedva čekam da se svi okupimo i budemo zajedno, a posebno mi je drago što to vide i uče moja deca. Kada dođe recimo Božić, oni se obavezno raduju vrtenju pogače i traženju novčića, a kada je Vaskrs obožavaju da traže jaja po raznoraznim mestima gde ih sakrijemo po kući i dvorištu. Imamo i ove neke, da kažem, tinedžere kojima to više nije igra, ali zato pomažu mlađim naraštajima kojima je sve to uzbuđenje i posebna radost. Svaki praznik koji se dešava u godini me uvek raduje jer je to dan isključivo samo za nas. Dešavalo se dok je Vujadin igrao fudbal i živeo u inostranstvu da ne možemo da budemo zajedno sa porodicom, zato me posebno raduje kada smo na okupu. To su posebni dani u godini kada se sve zajednički radi, i popriča i ćuti, i voli i raduje. Vaskrs kod nas izgleda tako što imamo taj poseban praznični doručak a nakon toga se kucamo jajima, kasnije imamo razne razonode, sakrivanje tih jaja, kasnije i veliki ručak.
Ono što krasi ove posebne dane u godini jeste praznična trpeza i ukrašavanje jaja koji je u njenom okruženju takođe tradicija i posebna radost. Mirka je otkrila da sve voli da radi sa svojom decom koja su sa godinama naučila sve tajne umetnosti farbanja jaja.
- Meni je zadovoljstvo da za sve praznike trpeza i sve što ide uz to bude mojih ruku delo. Kada smo živeli u inostranstvu, a Vujadin je imao obaveze, oni su mi bili i deca i najbolji prijatelji i mali pomoćnici. Sve su već naučili i postalo nam je tradicija da to radimo zajedno. Uvek sam za to da na stolu budu crvena jaja, to je obavezno, naravno i čuvarkuća. Svake godine se potrudimo da ima i drugačijih i novih šara, da proširujemo umestnost farbanja. Ja kao esteta i nekio ko voli umetnost i kreativnost, uvek i kuću da ukrasim za taj dan. Mada, iskustvo me je naučilo da ne preterujem jer smo se često selili i onda bude naporno da se sve to prebaci i ponese. Sada se trudim da bude lepo i korisno, da može lako da se skloni, a da opet usreći dečicu. To su me prve selidbe sa 19 godina naučile.
O njenom poslovnom i privatnom životu se dosta spekulisalo, a njena zrelost, pristojnost i profesionalizam oduvek su bili tema domaćih medija. Pored dasaka koje život znače i snimanja, kao mlada uspela je da formira i održi porodicu na okupu, a da to ni mnogim iskusnijima nije pošlo za rukom.
- Imala sam splet nesvakidašnjih okolnosti i razne situacije koje su me oblikovale i naterale da brže sazrim. Kao devojčica sa 13 godina bila sam neko ko je već imao svoj posao, a da bismo radili i bili dobri u svom poslu moramo da imamo svest, predanost, vrednost. Moja porodica je smatrala da je to dopustivo samo ako ispunim prvo sve svoje osnovne obaveze. Folklor, škola i jezici bili su na prvom mestu, pa onda snimanja, gluma i sve ostalo što ide uz to. Ja sam u tome uživala i želela sam da toga ima što više u mom životu, te sam morala sve prethodno da završim kako bih uživala u svojim željama. Brzo sam postala prepoznatljiva što je nosilo i dobre i loše strane medalje. Dobijala sam i ovakve i onakve komentare od kolega, ljudi na ulici i to me je nateralo da ranije sazrim. Beskrajno sam srećna i zahvalna Bogu što sam imala dobru i stabilnu porodicu koja mi je pomogla i mnogo razgovarala sa mnom. Ti razgovori su mi nekada bili predugi i delovali su bespotrebno, ali sa ove distance razumem koliko su zapravo bili neophodni - govorila je glumica i progovorila o upoznavanju sa Vujadinom:
- Takođe, još jedan splet okolnosti je bio da upoznam Vujadina koji je imao sličnu priču kao ja, te smo se u startu odlično razumeli. I on je kao jako mlad imao posao, mnogo odricanja i posvećenosti kako bi bi bio uspešan profesionalni sportista. Oboje smo imali odgovornosti, osvešćenje koje je svesno i nesvesno uticalo na nas. Mislim da sve to iz kuće, mi nesvesno upijemo i nosimo sa sobom, to nam vremenom postane model, a manji deo je to nešto svesno što vidimo i čujemo kroz događaje i priču. Sa druge strane, oduvek sam učila da ljudi koji nas okružuju takođe učestvuju u našem formiranju. Dosta ljudi je uticalo na mene, ali najviše porodica. Oni su se odricali svojih nekih stvari da bih ja svuda stigla i sve radila kvalitetno. Baka i deka, tetka, svi su učestvovali, oni su bili moj tim iza kamera. Dala sam sve od sebe da moje ponašanje, uspeh i život bude način da im se odužim za sve ono što su u mene ulagali. Samim tim i svoju decu, nesvesno i svesno učim tom istom modelu. Porodica je najvažnija jer će uvek imati razumevanja i ljubavi za vas.
Mirka Vasiljević i Vujadin Savić stvorili su porodicu jako mladi i od samog početka svaki njihov korak intrigira javnost. Glumica svoju intimu i privatnost čuva daleko od očiju medija, a za Kurir je otkrila šta je ono što ih je spojilo, ali i ojačalo kroz više od decenije ljubavi.
- Recept i neka definicija ne postoji jer bi se onda svi pridržavali toga i niko ne bi imao problem. Mislim da odgovor za ovo leži u svemu što sam već rekla, a to je porodica. Odrasla sam u takvom okruženju da smo svi zajedno, da smo zahvalni jednu drugima, tolika ljubav postoji između nas... S obzirom da sam rasla na taj način, imam zadatak, volju ali i obavezu da tako svoju porodicu formiram. Kompromis mora da postoji, danas mnogo ljudi misle na sebe, a ne razmišljaju o davanju. Kada kažem davanju, ne mislim na materijalno nego na energiju, ljubav i vreme. Divno je znati dati, a ona još ako neko to ume da prepozna i uzvrati, to je onda prava stvar. Neke od glumačkih i ljudskih veličina kroz posao su me naučile da sam ja u medijima isključivo zbog posla kojim se bavim. Privatno je nešto sasvim drugo i bilo da sam zadovoljna ili ne, sve treba da rešavam u svoja četri zida. Imala sam dobre podloge i učitelje koje mi je malo život namestio, a malo sam nešto i zalužila pa dobila. Ako ste zadovoljni sobom i svojim postojanjem, svakako ćete biti bolja mama svojoj deci, bolja drugarica svojim prijateljima i bolja supruga svom partneru.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: