Članovi Svete Srbije, otac i sin, Zoran i Andrija Krstić iz Niša, stigli su svojim biciklama za Vaskrs na Svetu Goru i prisustvuju vaskršnjem bogosluženju u Svetoj carskoj Lavri Hilandarskoj.
Oni su sa blagoslovom igumana Hilandara arhimandrita Metodija u ime Svete Srbije, a inspirisani krstopoklonim putovanjem našeg poznatog umetnika Nikole Rokvića krenuli svojim biciklama od Niša do Svete Gore.
Naime, Nikola je preduzeo put od 1.150 km. koji prelazi peške od Beograda do ostrva Egine i manastira Svetog Nektarija, u ime fondacije “Porodica” koju je pokrenuo sa svojom suprugom Bojanom, a čiji je rad posvećen pomoći bolesnoj deci, višedetnim porodicama i talentovanoj deci.
Konkretno ovaj Nikolin hiljadukilometarski hod, posvećen je sakupljanju novca za nabavku medicinske opreme za rano otkrivanje raka mozga kod dece i obnovu dela Dečje onkološke bolnice u Beogradu.
U momentu kada su Zoran i Andrija stigli u luku Jerisos i uputili se ka Hilandaru Nikola je u svom trinaestom danu hoda stigao u mesto Sveti Nikola u Severnoj Makedoniji, gde je po narodnom predanju Sveti Nikola vratio vid svetom kralju Stefanu Dečanskom.
Do tog momenta uz dobrodeteljstvo ljudi dobre volje, na račun fondacije “Porodica” uplaćeno je 14 miliona dinara. Cilj je prikupljanje sredstava u visini od 200.000 evra kako bi se realizovalo sve što je planirano.
Zoran i Andrija su put do svetinje Hilandarske i monaške države Atonske, prešli vozeći bicikle predelima Srbije, Bugarske i Grčke. Najpre su od Niša vozili preko Gadžinog Hana, Božice, Crne Trave, Surdulice i Vlasinskog jezera, zatim mesta Sastav Reka gde se reka Gradska uliva u Vlasinu, Donjeg Dušnika i uspona Trem, Suve Planine.
Onda su prešli u Bugarsku. Tu su stigli u podnožje Rilskih planina i istoimeni manastir (Rilski) pa preko mosta na reci Strumi dugačkim 100 metara i širokim 5 metara u mestu Nevestino, oblast grada Ćustendila, koji je važan za našu istoriju zbog bitke na Velbuždu koja se dogodila 28. jula 1330. godine između vojski Kraljevine Srbije pod svetim kraljem Stefanom Dečanskim i njegovim sinom Dušanom i Bugarske.
Ovom bitkom koja se završila srpskom pobedom, sprečeno je spajanje vojski Bugarske i Vizantije i njihovog planiranog zajedničkog napada na Srbiju. Ispred mesta Bansko imali su uspon od 25 kilometara, tu su posetili banjsko mesto Dobrnice u Opštini Bansko i crkvu Svete Trojice. Dalje ih je put vodio kroz mesto Dram i Blagojev grad (Gornja Džumaja) gde su takođe posetili crkvu Vavedenje Presvete Bogorodice iz 1844. godine.
U Grčku su ušli preko prelaza Ilinden i dalje su put nastavili ka mestu Kavala.
Nedaleko od Kavale obišli su crkvu i krstionicu Svete Lidije i Filipa, mesta gde je Apostol Pavle krstio prvu grčku i evropsku ženu Lidiju iz Tiatire inače trgovkinju porfirom. Odatle su prošli kroz Olimpijadu i metoh manastira Hilandara Kakovo.
Ovo je najprostraniji metoh Hiladarski koji je van Svete Gore, površine od 1.650 hektara. Njega je darovao manastiru jedan bogati Turčin beg 1585. godine, u znak zahvalnosti što mu je supruga zatrudnela nakon uzimanja roda od čudotvorne loze Svetog Simeona koja je iznikla iz njegovog groba u Hilandaru.
Zoran i Andrija mogli su boraveći u metohu osetiti svetogorski duh Bogorodičnog vrta (kako još zovu Svetu Goru) koji su Hilandraski monasi preneli i uz srdačno gostoprimstvo, samo mesto dalo im je duhovni i telesni predah svojim oazom lepote i spokojstva.
Posle Kakova, uputili su se ka Jerisosu i njegovoj luci odakle ih je brod prebacio do Svete Gore
Kurr.rs