ŽENA NA VASKRS PRIČEŠĆUJE PORODICU, DAJE NOVAC I JAJE: Ovi običaji nose jaku simboliku, a narod ih je zaboravio!

Profimedia

Nekada nije svako selo imalo sveštenika i crkvu pa je domaćica preuzimala tu ulogu za vreme Vaskršnjih praznika!

Simbolika ovog običaja od starina predstavljala pričešće, koje je obavljala domaćica. Ona je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga - to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice.

Profimedia 
foto: Profimedia

Najveći hrišćanski praznik Vaskrs crkva praznuje još od drugog veka, a bojenje jaja koje simbolizuje ovaj praznik, prihvatila je tek u 12. veku. Narod u Srbiji počeo je s običajem bojenja jaja tek u 16. veku. Nekada se ovaj praznik proslavljao dosta skromno, a u narodu se govorilo da je "najsiromašniji" jer se proslavlja u vreme ranog proleća kada su se domaće zalihe potrošile.

Vaskrs je praznik koji se najviše raspoznaje po crvenom jajetu. Ono je univerzalni simbol, jer iz njega nastaje život. Nažalost, neki običaji koji se se vezivali za ovaj praznik, danas su samo uspomena.

Iryna Melnyk / Alamy / Alamy / Profimedia 
foto: Iryna Melnyk / Alamy / Alamy / Profimedia

Posle uskršnjeg ručka nekada je bio običaj da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu. Slanje pismenih čestitki za Vaskrs, deo je srpske građanske tradicije.

Skromnost je ranije bila smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina komercijalizovan, što je došlo sa Zapada. Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za protestantskom, potrošačkom logikom. Danas se kupuju razni pokloni, izmišlja se svašta, poput uskršnjih zeka koji nemaju simboliku u Vaskrsu, a uobičajilo se i da na trpezi treba da bude i neko jelo od jagnjetine.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Verovanja i običaji/Jaje ima važnu ulogu

  • ono se stavlja u prvu brazdu, u žito ili prilikom sejanja
  • razbija se o rog volu pred oranje
  • jaje je odbrana od uroka i grada
  • u Stigu je običaj da žena daruje detetu koje prvi put vidi paru, sreće radi, a jaje života radi
  • pre svanuća domaćice su u prošlosti mesile uskršnji kolač, u koji su stavljale po tri crvena jajeta
  • u narodnoj obrednoj praksi bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, a posebno deca, rano ujutro umiju vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje radi dobrog zdravlja

Kurir TV 
Vesna Marjanovićfoto: Kurir TV

Prof. dr Vesna Marjanović, etnolog-antropolog, rekla je ranije za Kurir da je komercijalizacija praznika donela posebne ponude.

- Danas se na tržištu nalazi raznovrsna ponuda u simbolima samog praznika - od uskršnjih jaja, ukrasnih farbanih jaja, dečjih igračaka i slatkiša u obliku zeca do posebnih dekorativnih tekstilija i drugog aksesoara za prazničnu trpezu - navela je ona tada.

Bonus video:

This browser does not support the video element.

00:53
SVEŠTENIK RAZREŠIO DILEMU DA LI JE PRAVILNO REĆI USKRS ILI VASKRS: Jaja imaju posebnu simboliku, ona ustvari PREDSTAVLJAJU JEDNO Izvor: Kurir televizija