Robert Džejms "Bobi" Fišer jedna je od najkontroverznijih ličnosti u istoriji sporta.
Slavni šahista se povukao na vrhuncu slave, a 20 godina kasnije u tadašnjoj Jugoslaviji se vratio ovom sportu.
No, pođimo redom. Bobi Fišer je rođen u Čikagu 9. marta 1943. godine.
Majka mu je bila Redžina Vender Fišer, državljanka SAD rođena u Švajcarskoj, čiji su roditelji bili Jevreji iz Poljske. Ona je iz braka sa Hansom Fišerom rodila ćerku Džoanu, ali po svemu sudeći Hans nije bio Bobijev otac. Oca nikada nije upoznao, a po jednoj teoriji otac mu je bio Pol Nemenji, mađarski Jevrej rođen u Rijeci.
FBI je 1950-tih istraživao Redžinu zbog njenih komunističkih stavova, kao i zbog činjenice da je boravila u Moskvi. U tim spisima stoji da Hans, koji je bio službeno u braku sa Redžinom do 1945. godine, tokom Drugog svetskog rata nije uopšte boravio u SAD, pa samim tim nije ni mogao da bude Bobijev otac. Sa druge strane, Nemenji, ugledni matematičar i fizičar, sve do svoje smrti 1952. godine, svakog meseca je slao novac kojim je finansirao Bobijevo školovanje.
Najmlađi šampion
Majka nije previše marila za decu, na prvom mestu su joj bili karijera i politički aktivizam. Zbog toga su Džoana i Bobi u samoći često igraju šah. Džoana je brzo izgubila zanimanje za ovu igru, ali se petogodišnji Bobi nepovratno zaljubio. Igrao je sam protiv sebe i studiozno proučavao knjige sa starijim šahovskim partijama.
No, odsustvo majke, odnosno nedostatak majčinske ljubavi, ostavili su traga na njemu. Pošto je majka bila Jevrejka i komunistkinja, Bobi je tokom života često javno izražavao mizogine i antisemitske stavove
Imao je samo 13 godina kada je postao juniorski prvak Sjedinjenih Američkih Država, odmah je proglašen za "čudo od deteta", a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu u SAD. Samo 15 godina je imao kada je dobio titulu velemajstora.
Iako je majci mnogo toga zamerao, ona mu je u jednom pomogla. Bobi je kao američki šampion hteo pošto-poto da ode u Sovjetski Savez, a majka je pisala Nikiti Hruščovu, prvom čoveku SSSR-a. Bobi je uspeo u nameri i sa sestrom Džoan otputovao u Moskvu.
Ali, nije bio srećan jer je tražio da igra protiv svetskog prvaka Botvinika, što Sovjeti nisu dozvolili.
Sledeća njegova stanica bila je Jugoslavija. Iako je mrzeo komuniste i komunizam, Jugoslaviju je voleo. Te 1958. godine učestovao je u Portorožu na turniru i to je bila prva od brojnih njegovih veza sa Jugoslavijom.
Imao je svega 23 godine kada je odigrao poslednji turnir na kome nije pobedio.
Godine 1972. je u kontroverznom meču za titulu svetskog šampiona u Rejkjaviku savladao Borisa Spaskog i tako prekinuo višedecenijsku dominaciju sovjetskih šahista.
Nakon osvajanja titule se potpuno neočekivano povukao. Tri godine kasnije je odbio meč protiv izazivača Anatolija Karpova i titula mu je oduzeta. Svetska šahovska organizacija nije želela da prihvati tri uslova koja je postavio Fišer kako bi se meč održao.
Fišer se potpuno povukao, ne samo iz šaha, nego i iz javnog života. Praktično, policijska greška ga je 1981. vratila u javnost. Fišer je greškom uhapšen pošto je ličio na čoveka koji je u blizini opljačkao banku.
Tačno 20 godina od osvajanja svetske titule u Rejkjaviku došlo je do velikog revanša sa Spaskim, i to u Jugoslaviji koja je tada bila pod sankcijama. Revanš istorijskog meča dva velika rivala održao se 1992. godine u Beogradu i na Svetom Stefanu, čime je američki šahista prekršio sankcije Ujedinjenih nacija prema tadašnjoj SR Jugoslaviji.
Gazda Jezda ga vratio u javnost
Prvi čovek "Jugoskandika" Jezdimir Jezda Vasiljević finansirao je ovaj meč, izdvojeno je čak pet miliona dolara. Fišer je pobedio 10:5.
U Srbiji je ostao mnogo duže nego što je planirao jer su mu za vratom disale američke vlasti, odnosno njihove bezbednosne službe. Za svaki slučaj, promenio je nekoliko lokacija - najčešće blizu granice sa Mađarskom.
Zanimljivo, nekoliko meseci je proveo u Banji Kanjiža u čuvenom apartmanu 219. Krajem 1993. godine tiho je otišao u Mađarsku.
Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe koju je sastavio tadašnji predsednik SAD Džord Buš stariji. Poreska uprava SAD je izdala poternicu za Fišerovo hapšenje.
Novac od nagrade već je bio prebačen u Mađarsku, a on je odmah za njim došao u Budimpeštu. Tu je ostao nekoliko godina, boravio na Filipinima, a zatim se preselio u Japan, gde je odležao osam meseci u zatvoru, čekajući ekstradiciju u Ameriku. Nakon niza pregovora i diplomatskih intervencija završio je na Islandu. Tamo je dobio državljanstvo 2005. godine i tako je izbegao deportaciju.
Umro je u januaru 2008. godine.
Tajna apartmana 219
Bobi Fišer je nekoliko meseci 1993. godine proveo u Banji Kanjiža na čijem je čelu bio čuveni primarijus dr Ferenc Agošton.
Agošton je u jednom intervjuu otkrio kako je izgledao boravak velemajstora u ovoj banji.
"Moj prijatelj, novinar „Mađar soa” Janoš Kubat, doveo je Fišera u Banju Kanjiža. Posle meča u Crnoj Gori, Fišer je boravio u Beogradu, zatim u Vrnjačkoj banji i Banji Junaković, da bi početkom 1993. došao kod nas u Kanjižu. Ostao je pola godine."
Fišer je tada imao problema sa kičmom, pa je došao na lečenje u banju.
"Kod nas je došao da se leči, odmori i da bude u azilu. Za njim je bila raspisana poternica u Americi, zbog meča u Jugoslaviji kojim je prekršio poreska pravila i sankcije protiv naše zemlje."
Fišer je imao ozbiljnih psihičkih problema. Bolovao je od paranoje, opsesivnog ponašanja i povremenih besnih ispada.
"Popravio je kod nas zdravlje, ali mi se čini da se i psihički oporavio. Po mom mišljenju on je imao ozbiljnih psihičkih problema. Za jedne je bio genije, a za druge ludak. Ja bih ga opisao kao čudaka. Imao sam utisak da se svega plašio, i od stvarnih i od nestvarnih stvari. Živeo je na prvom spratu, u apartmanu 219, dok su njegovi telohranitelji i lični sekretar boravili u susednim sobama. Fišer je tražio da sekretar drži odškrinuta vrata 24 sata dnevno, jer je strahovao da će neko da ga napadne. Imao je malu kuhinju sa šankom, dnevni boravak i spavaću sobu sa odvojenim toaletom i kupatilom", rekao je za Politiku dr Agošton.
Bobi je imao posebne uslove.
"Želeo je apartman. Ponudio sam mu apartman 219 i odgovaralo mu je. Tražio je da njegovi ljudi budu pored njega stalno, i dan i noć, kako niko ne bi mogao da mu priđe. Angažovao je Srbe telohranitelje, vrhunske profesionalce. Poseban zahtev mu je bio da se noću kupa u našem bazenu i da tada niko ne sme da bude prisutan. Nisam dozvolio da se kupa noću potpuno sam, već sam insistirao da u pratnji budu telohranitelj i spasilac. Ne daj bože da se udavi ili nešto drugo da se desi."
Iako je za njim bila raspisana poternica, naša policija nije mu oduzela pasoš. Zbog embarga, pet miliona dolara od gazda Jezde nisu mogli da budu uplaćeni normalnim tokovima. Novac, 3,5 miliona dolara za Fišera i 1,5 za Spaskog, prenet je u torbama preko Horgoša u mađarsku banku, da bi ga Fišer preuzeo i prebacio u Švajcarsku.
Banju je napustio krajem leta 1993. i potom je godinama boravio u Mađarskoj.
Ne postoji nijedna fotografija kao dokaz njegovog boravka u Kanjiži, ostale su samo tri šahovske table s njegovim potpisom i sobe koje izgledaju potpuno isto kao i pre 25 godina.
Kurir sport