PROSLAVA ĐURĐEVDANA U SREMSKOJ MITROVICI: Tradicionalno kupanje u Savi uz muziku i pesmu
Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke, dobre useve i u narodu se smatra za granicu između zime i leta.
Mnogi danas slave ovaj svetac, a Romi u Sremskoj Mitrovici tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća. Romi iz Sremske Mitrovice za ovaj praznik izlaze iz kuća i odlaze uz muziku na prvo ovogodišnje kupanje u Savi. Ovo je paznik je radosti i veselja, a ispunjen je i brojnim običajima.
Danas u ranim jutarnjim časovima Romi iz sremskomitrovačke mesne zajednice „Sava“ poznatije kao Jalija kupanjem u reci Savi započeli su proslavu Svetog Đorđa – Đurđevdana. Romi iz ovog naselja koji proslavljaju Svetog Đorđa i ove godine nastavljaju tradiciju kupanja u reci.
Cilj kupanja krije se u narodnom predanju koje kaže da se na taj način odagnaju zle sile i ljudi. Nakon kupanja Đurđevdan će u Jaliji biti proslavljen uz muziku i ples.
Slavlju, osim predsednika mesne zajednice i ostalih gostiju jutros rano slavlju se pridružio i Branislav Nedimović, nosilac lice “Aleksandar Vučić - Sremska Mitrovica sutra”.
“Danas je dan bez politike. Danas slavimo. S ovim ljudima sam odrastao, danas slavimo a sutra nastavljamo da radimo”, rekao je Nedimović.
Sv. Georgije ili Juraj je u jednom od istupa protiv progona ranih hrišćana stao pred samog rimskog cara Dioklecijana i deklarisao se i sam kao hrišćanin, što ga je odvelo u tamnicu. Rođen je krajem 3. veka u Kapadokiji, današnjoj Turskoj, a život je proveo u Palestini.
Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.
Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.
Veruje se da venčić, kao svojevrstan simbol, ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav.
Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima.