MERIMA OD RATA POBEGLA U BEOGRAD PA SE UDALA ZA SRBINA: Brak mnogi NISU ODOBRVALI, a on sad ima titulu najboljeg zeta u familiji
Merima iz Bosanske Krupe i Dušan iz Beograda su simbol zajedništva, kojeg i danas treba da se prisetimo, i mnogo češće nego što to činimo. Ljubav pravoslavke i muslimana, odnosno pravoslavca i muslimanke, nije tako retka pojava na Balkanu - tačnije u Srbiji i Bosni i Hercegovini
Merima i Dušan su u srećnom braku. To što su različite nacionalnosti i vere nije im smetalo da se venčaju u Beogradu tokom rata koji je trajao u Bosni. Te 1992. godine samo je jedna stvar odlučivala o životu ili smrti ljudi u Bosni, da li se krste ili klanjaju, da li su Srbi ili muslimani.
Merima Buzimkić iz Bosanskog Grahova je te 1992. godine sa ratišta iz Knina došla vojnim avionom u Beograd, u nameri da potraži tetku koja je živela u Batajnici.
- U Beogradu sam 22. oktobra 1992. godine upoznala svog sadašnjeg supruga Dušana. Posle mesec dana našeg viđanja, Dušan me pozvao na svoju slavu. Došla sam da pomognem njegovoj majci i tu me i zaprosio, ispričala je Merima jednom prilikom za Naj ženu.
Merima je pristala da ostane sa Dušanom i da se uda za njega. U tom momentu nije znala da li su njeni roditelji uopšte živi i šta se sa njima dešava, jer je rat u Bosni bio u najvećem jeku.
- Godinu dana smo živeli nevenčani, radili smo i sakupljali novac za svadbu. Ubrzo posle svadbe smo dobili dvoje dece.
Kada je javila roditeljima da se udala za Srbina, bili su srećni jer su saznali da je živa
Da brak u ratu sklope muslimanka i pravoslavac, nisu se svi, kako je rekla slagali odmah, no njih dvoje ostali su lojalni jedno drugom i istrajni u nameri da stupe u brak. U oktobru ove godine, Meri i Dule će da proslave trideset godina braka.
- Kad sam saznala da su mi roditelji živi, posle par godina, ja sam im poslala pismo. Tad sam im javila da sam se udala u Beogradu za Dušana Pavlovića i da imam dvoje dece. Čak i da su se ljutili, ne bi mogli da utiču na mene jer sam ja već oformila svoj život i osnovala porodicu.
Merimin otac Osman je na početku malo negodovao jer se Merima udala za Srbina. Međutim, ubrzo su promenili mišljenje kada su upoznali Dušana.
- Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, al kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet.
Marinim otac Osman ima tri veroispovesti u svojoj kući
- Jedna sestra se udala za Amerikanca i živi u Njujorku, druga sestra se udala u Bosni za muslimana, a ja za Srbina Dušana. Tako da moj otac u svojoj ući ima tri veroispovesti.
Kada je Merima došla u Beograd 1992. godine, svi su znali odakle dolazi i koje je veroispovesti, ali kaže da nikada nije naišla na ružne komentare.
- Nikada nisam doživela da me neko uvredi, da me popreko pogleda. Sretala sam i ogorčene ljude koji su u tom ratu izgubili članove porodice, ali ja lično nikada nisam osetila nikakvu neprijatnost.
Merima i Dušan slave i Božić. Iako obeležava Bajram, Meri kaže da poštuje sve hrišćanske, verske praznike, ali da vera i nacija nisu njena životna odrednica.
- Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš, objašnjava Merima i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i svoje ćerke.
(Kurir.rs/Najžena)
Bonus video: