Taj monstrum mi je ubio dva unuka! Moja dva sina ostala su bez naslednika. Kako vreme prolazi, sve nam je teže i teže, kaže za Kurir Ružica Mitrović iz Malog Orašja kod Smedereva, baka Marka (18) i Petra Mitrovića (25), braće od stričeva, koje je pomahnitali Uroš Blažić (21) iz Dubone kod Mladenovca ubio 4. maja prošle godine.
Neutešna baka smogla je snage da na godišnjicu stradanja svojih unuka, ali i još sedmoro mladih ljudi, opiše kako im je jedan obestan mladić zauvek promenio živote, zavivši ih u crno. Ružica kaže da bol koju oseća ne može da opiše rečima, kao ni tugu svojih sinova.
Godina prođe
- Evo, godina prođe... Sve je teže. Moji sinovi su se nekada smejali, ali više se ne smeju. Rade od ujutru do uveče, valjda im je tako lakše, možda dok rade malo skrenu misli sa onoga što nam se dogodilo 4. maja 2023 - kaže Ružica i dodaje da ne zna kojim rečima bi nazvala okrivljenog Blažića.
- Ubio je decu koju ne poznaje, niti je neko od njih imao problem sa njim, niti je bilo nekog konflikta te večeri, pa da kaže čovek: "Eto, to je razlog zašto se dogodio zločin", ali razloga nema. Nema motiva, nasumično je birao decu. Svi su bili posebni, mladi ljudi - priča naša sagovornica.
Ružica, koja i dalje nosi crninu za Marka i Petra, ali i ostalu pobijenu decu, rasplakala se kada se prisetila poslednjeg susreta sa unukom Markom.
- Marko je tada bio ljut kad je došao kući, jer ga roditelji nisu sačekali kada su išli u povojnicu. Sestra mu se pre toga porodila, pa su nosili pogaču i pile u susedno selo, gde se udala moja unuka. Mislili su da je kasno da ga čekaju, a on momčina bio ljut zbog toga - kaže uplakana baka i nastavalja:
- Seo je da večera ovde ispred kuće, pa je sklonio sve za sobom, a sin i snaja su tad došli. Grdio ih je onako dečje što ga nisu sačekali, ali brzo ga je to prošlo. Potom je rekao da ide sa bratom od srica Petrom u Ravni Gaj, da se nađe sa društvom i da se časte. Sada kad bolje razmislim, mogli su i ovde da sede i da se druže, kao što su pretežno i radili.
Kako nam je dalje objasnila, Petar je te večeri trebalo da bude u Smederevu.
- Eto, da je bio u Smederevu kako je i rekao, bio bi živ. Zaista je sve ovo strašno što se dogodilo - kaže baka i briše suze s lica dok se priseća kako je saznala za masakr.
Držao ga u naručju
- Čuli smo da se nešto desilo, sin je išao gore kod spomenika u Ravnom Gaju u Malom Orašju. Kažu mi ljudi da je moj sin držao Marka sat vremena u naručju, dok se krv slivala niz njegova kolena... Mislio je da je živ, ali njemu nije bilo spasa. Drugi unuk, Petar, bio je izrešetan i, nažalost, to nije mogao da preživi. Naša deca, ali i sva ostala deca bila su posebna i dobra, niko od njih nije zaslužio ovakvu smrt. Deci smo pravili i proslave za 18. rođendan. Radili smo, gradili i trudili se da im sve pružimo, a onda neko odluči da ti to oduzme.
Ružica Mitrović navela je i da je u masakru teško povređena njihova rođaka Andrijana Mitrović, kao i da joj je jako žao što devojka preživljava zdravstvene probleme.
Bonus video: