ĐURĐEVDANSKO OKUPLjANjE PESNIKA - STEVANU RAIČKOVIĆU U ČAST
BEOGRAD, ponedeljak, 6. maj - Danas je na Kalemegdanu održano trinaesto Đurđevdansko okupljanje pesnika, književnika, prijatelja, poznanika i poštovalaca dela Stevana Raičkovića (1928-2007). Kao i prethodnih godina, program tokom kojeg savremeni srpski pisci govore svoju i Raičkovićevu poeziju, počeo je u 11 sati, ispred biste ovom velikom srpskom pesniku. Na ovom tradicionalnom književnom dešavanju, ovog Đurđevdana je, pored Miloša Raičkovića, sina velikog poete, učestvovalo još sedamnaest pisaca, među kojima i Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika srbije (UKS), Vidak Maslovarić, potpredsednik UKS i urednik Tribina u Francukoj 7, akademik Matija Bećković, Bajo Luković, Zorica Arsić Mandarić, Radomir Andrić, Duško Petrović, Vidak Maslovarić, Majo Danilović, Radomir Stojanović... - Uz kulturne sadržaje koje obogaćuje novim aktivnostima, Udruženje Književnika Srbije čuva tradiocionalne programe i ne zaboravlja svoje velikane što dokazuje i ovogodišnjim okupljanjem u slavu Stevana Raičkovića - rekao je, pored ostalog, Miloš Janković, predsednik UKS-a.
Bista pesnika, uz koju se organizuje Đurđevdansko poetsko okupljanje, rad je vajara Aleksandra Zarina, a 2012. godine otkrio ju je akademik Matija Bećković. Zarin je, inače, uradio i biste Duška Radovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Skendera Kulenovića...
Svojevremeno je Bećković, upravo povodom otkrivanja biste Stevanu Raičkoviću, rekao: - Skender je otišao na Kozaru, Radović u svoje pozorište na Tašmajdanu, a Raičkovića evo ovde na Kalemegdanu, gde je kao neumorni šetač, bezbroj puta prošao i da je sam mogao da bira mesto za svoju bistu, izabrao bi baš ovo. ... I sada Stevan Raičković ostaje da ovde sanja svoju bronzanu uspavanku i priziva ostalu pesničku bratiju da mu se pridruže na Kalemegdanskim stazama, - prorekao je tada Bećković pokrenuvši buduća poetska đurđevdanska okupljanja Stevanu Raičkoviću u čast, pa tako i ovo današnje.
Podsećanja radi, Stevan Raičković je bio saradnik literarne redakcije Radio Beograda, urednik izdavačke kuće „Prosveta“, dopisni član SANU, pisac više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, više zbirki eseja. Njegova poezija je prevođena na mnoge svetske jezike, a potvrdio se i kao prevodilac ruskih klasika i modernih pesnika, poput Šekspira i Petrarke. (Fotografije: Privatna arhiva)
1. Učesnici 13. Đurđevdanskog poetskog okupljanja Stevanu Raičkoviću u čast, ispred biste ovog velikog pesnika na Kalemegdanu 2. Svoju poeziju su govorili i akademik Matija Bećković, Miloš Janković, predsednik UKS-a i Miloš Raičković, sin Stevana Raičkovića Antrfile:
U mojoj glavi stanuješ U mojoj glavi stanuješ: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamake Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povjetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš U morsku pjenu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš Barice i sva u blatu do pola Žuriš na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira: Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš Crne i bijele hodnike za moje Misli: kako mi bježiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš…
Stevan Raičković (1928 – 2007)