"Čast koju svojim dolaskom čini našoj zemlji, nemerljiva je za sve nas, pogotovo imajući u vidu planove Srbije za snažno ubrzanje sveopšteg razvoja, kao i globalni geopolitički kontekst. Ponosni na čelično prijateljstvo sa Kinom, sa nestrpljenjem čekamo posetu predsednika Sija", rekao je predsednik Aleksandar Vučić uoči dolazak predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga u Beograd.
Kineski predsednik je prethodno bio 2016. godine i to je prvi put nakon 30 godina da lider ove države dođe u našu zemlju. Ne samo da je ostvareno partnerstvo, već su odnosi dve zemlje poslednjih godina opisani kao čelično prijateljstvo koje se iz godine u godinu i susreta u susret sve više učvršćuje.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali benefite posete Si Đinpinga bili su Dragoljub Kojčić, politički filozof, Boško Jakšić, novinar i prof. Stevica Deđanski, Centar za međunarodnu saradnju.
Jakšić se osvrnuo na kriterijume Kine i predsednika da odaberu Pariz, Budimpeštu i Beograd za evropsku turneju, prvi put nakon 2019. godine:
- Očigledno je predsednik Si vrlo pažljivo birao zemlje koje će da poseti. Francusku, kao što znamo o razgovoru sa Makronom, tamo Kina pokušava da ublaži nezadovoljstvo EU, zbog približavanja Kine i Rusije tokom rata u Ukrajini, ali i kako bi Kina ublažila posledice trgovinskog rata koji je u toku između EU i Kine, a toj poseti je prisustvovala i predsednica evropske komisije. To su bili delikatni razgovori na dve osetljive teme, sa relativno malim izgledima za značajniji proboj. Makron je poslednjih godina zaoštrio odnose prema Moskvi, a od Sija je tražio da "urazumi" Putina povodom rata u Ukrajini, takođe očekuje da Kina ne uvozi tehnologiju koja može biti upotrebljena u vojnoj industriji. To Kina poriče, ali je to stav zapada.
Kojčić je odgonentuo da li je "probijen led" u Parizu jer je taj sastanak bio možda i najteži:
- Pokušao bih da tumačim ove tri destinacije sa stanovništva jednog potencijala koji Kina oseća. Dakle, Kina je velika zemlja, ona nikada ne može da ostane u granicama svoje geografije ili trenutne pozicije. Ona ipak ima kapacitet da bude globalni lider, ona ima svoj produžen krak u samoj politici. Makron, Orban i Srbija pokazuju motivisanost, a Kina hoće da pokaže da ona podržava one koji su autonomni, a koji neće da se pokore političkim diktatima i uticajima.
Deđanski nema sumnju da je Kini presudan bio odnos lidera prema državi, kada je u pitanju odabir destinacija:
- Za to nemam sumnju, mislim da je to bio izbor zemalja koji vode slobodnu politiku za svoju naciju, odnosno nacionalnu politiku, koje nisu pod šapom SAD, nisu naravno van toga, ali nisu podanici. Recimo, pre osam godina bi verovatno izabrao Angelu Merkel, a sada vidimo da je Šolca primio neki zamenik gradonačelnika. Beograd i Budimpeštu je izabrao zbog ekonomskih interesa, ali i našeg prosrpskog delovanja. Mislim da Kina to ceni i da nama to znači.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: