Užurban tempo života i nedostatak vremena uticali su da mnogi neretko zapostave bilo koji vid empatije i da okreću glavu od onih koji su u nevolji. Nije malo siromašnih, ali i onih bez krova nad glavom koji su slamku spasa i utočište pronašli u Verskom dobrotvornom starateljstvu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Zahvaljujući VDS i njihovim brojnim volonterima, dnevno i do 2.000 gladnih usta bude nahranjeno. Dođu tu po čistu odeću, novu frizuru, da se okupaju. Oni koji su silom prilika ostali na ulici, ali i oni siromašni ovde mogu da obave lekarski pregled, pregled kod zubara, mogu pričati i s psiholozima i psihijatrima, i sve to besplatno!
Pored toga, mogu dobiti i besplatnu pravnu pomoć, koju im, pored još nekoliko advokata, pruža skoro 20 godina Hadži Miloš Stefanović.
- U VDS počeo sam da volontiram 2006. dok je još pokojni otac Ljuba bio tu. U crkvi sam odavno, i tada je moj prijatelj zubar, koji je volontirao u VDS, rekao da im je potreban advokat za pravne savete. Bilo je drugačije nego sada. Nije bilo kuhinje, ali, recimo, za decu je bilo besplatno podučavanje matematike, fizike, hemije. Bila je i lekarska sekcija, vrhunski srpski eksperti su ovde volontirali - priča za Kurir Stefanović.
Advokaturom se bavi od 1990. godine, studije je završio u Beogradu i nije mu bilo teško da volontiranje uskladi sa ostalim poslovnim obavezama. U VDS dolaze ljudi sa teškim životnim problemima i mukama.
- Ovde se ipak malo socijalizuju. Masa je ovde ljudi koji su beskućnici, koji nemaju ni prebivalište, ni ličnu kartu, ni knjižicu...
Kaže da mu se korisnici uglavnom obraćaju za savet i s pričama koje su vezane za porodično pravo i za razvod braka, ali ima i dosta onih kojima izvršitelji prete.
- Oni, recimo, ne mogu da plate neke dugove za struju. I to su vrlo teške situacije. VDS, koliko može, pomaže, daje se i jednokratna pomoć na zahtev sveštenika, nju odobrava patrijarh Porfirije, što tim ljudima mnogo znači. Trudim se da napišem prigovor da bi se obustavilo to izvršenje - navodi Stefanović.
Kaže da je veliki problem jer korisnici koji imaju neku nekretninu nemaju novca da je održavaju i plaćaju račune.
- Savet je da je bolje da to prodaju, pa kupe nešto manje na periferiji. Ima tu ljudi koji su odbačeni od porodice, ima onih koji nemaju nikoga... Ali mi se svi ovde trudimo da im pružimo pomoć. Kada nešto volite i bog vam je dao nešto, pa red je i da to vratite. Svake srede od te 2006. ja sam ovde od 12.30 i, s božjom pomoći, sve ide.
Posebno ga raduje kada se korisnici vrate s pozitivnom informacijom:
- Uglavnom su zadovoljni, neko čak donese kafu i rakiju. Ima ljudi koji cene ovo što dobijaju ovde, jer znaju koliko inače koštaju te usluge. Zahvalni su, imaju dušu. Milo mi je i kad uspem da nekog odgovorim od razvoda, dešavalo se da se izmire bračni drugovi.
Bonus video: