Užičanin Boško Karaić, advokat u penziji, svoj umetnički deo sebe je posvetio pravljenju finih i veoma komplikovanih predmeta. I sada, kada je u penziji i sa uničićima provodi dobar deo vremena, svoje slobodno vreme koristi za pravljanje brodića, ali i drugih stvari, u malim bocama.
Kako smestiti brod koji je veći od otvora u flašicu? Boško kaže da tu nema neke velike tajne. Stvaranje ovako zanimljivih predmeta počinje noću, u jednoj sobici prilagođenoj po njegovim merilima, kada je mir i tišina.
- Najviše su potrebni živci i noć, kada me niko ne ometa. Zato brodiće radim kada svi legnu. Potrebna mi je baš tišina. A potrebna je i preciznost i sigurna ruka. Inače, sve što sam radio, radio sam noću, pa i fakultet sam završio učeći noću - kaže Boško.
Još u nižim razredima osnovne škole, pored crtanja, ovog svestranog Užičana je zainteresovalo maketarstvo, pa je tako prvo nastao avion. Ali, brodovi su privukli njegovu veću pažnju.
- Prvo sam počeo da pravim velike makete brodova i džunki. Vremenom mi je to postalo neinteresantno, pa sam počeo da radim ove male. Izazov mi je bio da napravim top za brod veličine 3 mm i to original, sa točkovima, lafetom i svim ostalim delovima. Tako sam počeo da radim male brodove u bebi flašicama od soka – kaže Boško.
Sama tehnika izrade tako sićušnih delova je komplikovana, a naročito kada sve to treba smestiti u jednu flašicu.
- Ako je brodić mnogo komplikovan onda sve radim direktno u flašici. Delove spremim van, a onda posebnim pincetama različitih veličina sastavljam u flašici. A neke brodiće radim na stolu i sve delove sklopim na veličinu da uđu u otvor. Kada tako uvučem unutra, ima jedan končić kojim sam vezao sve delove, povučem i brod se raširi u boci. Tada kanem jednu kap super lepka na končič i on drži ceo brod – kaže Boško.
Boško je radio i crkve u boci, a trenutno radi na kolibi u boci.
- Svi delovi se sastavljaju unutra – zidovi, veranda, prozori, a imaće i poljski wc sa izrezanim srcem na vratima. Oko kolibe je mahovina. To je pri kraju – dodao je naš sagovornik.
Za jedan brodić u flašici, kada bi radio svaku noć, potrebno mu je oko dve nedelje, ali obično radi i po više meseci. Najduži rad mu je na jednoj galiji koju je počeo kada mu je sin imao tri godine, a danas ima unučiće od njega.
- Ta galija ima 32 vesla. I možda bi bila završena odavno da joj sin nije polomio prednji deo. Ona mora baš potpuno precizno da se uradi i sve matematički tačno – kaže Boško.
U njegovoj radnoj sobi ima i drugih zanimljivih predmeta. Nekada je pravio ikone, radio je priveske sa likovima svetaca i krstiće za manastir Ostrog, jedno vreme je pravio i bonsai drveće i makrame (japanska umetnost vezivanja čvorova), pa „mušice“ (mamce za ribe), a povremeno sada radi i ukrašena jaja.
- Iscrtam svako jaje i burgijama različitih veličina vezem. Video sam to kako su to Japanci radili i svidelo mi se. Ali, radim samo guščja jaja jer su ona najtvrđa. Najgore je kada uradiš celo jaje i ono pukne na kraju. Imam jedno nojevo jaje i za njega treba da nabavim odgovarajuću burgiju – kaže Boško.