“Budućnost pripada onima koji veruju u svoje snove” – rečenica je koja opisuje devojčicu Milicu Vuković iz Sremske Mitrovice.
Milica je od početka pokazala upornost a za uspeh je zaslužna i porodica. Miličina mama je trener plivanja, pa je možda i ova činjenica pomogla da devojčica vredno ide napred.
– Plivanje sam počela da treniram sa pet godina a triatlon sa osam godina. Na prvi trening odvela me je mama na trening obuke neplivača, moja majka je trener plivanja tako da nam je ona i držala te časove. Trening je izgledao zanimljivo i nepoznato. Posle obuke sam krenula kod Aleksandra Gavrilovića, trenera koji trenira iskusnije plivače. U plivanju postoji nekoliko staza koje se prelaze sa iskustvom, što je neko bolji ide na drugu stazu. Treniram pet puta nedeljno, imamo vežbe snage pre ulaska u bazen, zagrevamo se obično 200 metara slobodno, pa plivamo delfin, leđno i kraul, obično sve po 200 metara. Plivanje mi je zahtevno, iako si u formi kada radiš kraul 10 x100 sa pauzom od pet sekundi, priznajem da mi to najteže pada i da često odustajem u osmoj distanci, mislim da nikad ni neću prestati, dodaje uz osmeh.
Plivanje nameće jak tempo, a pored toga Milica ima i školske obaveze. Sve je to ponekad dosta naporno ali ova devojčica osvaja medalje.
– Na prvo takmičenje izašla sam sa sedam godina, školsko takmičenje na bivšem bazenu „Oaza“, bila sam prva na tom takmičenju. Danas kada pogledam unazad, ne znam ni sama broj takmičenja na kojima sam bila, najdraža medalja mi je Republičko takmičenje u plivanju gde sam uzela treće mesto, sve ukupno imam oko stotinjak medalja iz plivanja.h.
Plivanje nameće jak tempo, a pored toga Milica ima i školske obaveze. Sve je to ponekad dosta naporno ali ova devojčica osvaja medalje.
– Na prvo takmičenje izašla sam sa sedam godina, školsko takmičenje na bivšem bazenu „Oaza“, bila sam prva na tom takmičenju. Danas kada pogledam unazad, ne znam ni sama broj takmičenja na kojima sam bila, najdraža medalja mi je Republičko takmičenje u plivanju gde sam uzela treće mesto, sve ukupno imam oko stotinjak medalja iz plivanja.
Usledilo je zanimanje za triatlon, jedna od težih atletskih disciplina
- Ne smatram da je plivanje najteži sport, smatram biciklizam najtežim sportom, s obzirom da vozim i bicikli ubedljivo je meni lično najteži.
– U jednom momentu otkrivam triatlon, počela sam sa laganim trčanjima i biciklizmom, ništa ozbiljno ali u jednom momentu moj trener otkriva da mi ovo ide. Izlazim na takmičenje na Zasavicu, u pitanju je bio duatlon. Posle sam odlazila samo na triatlon. Volim ekstremne stvari, najduža trka mi je bila u plivanju 400 metara, biciklizam 10 kilometara i trčali smo 2,5 kilometra, to je sve u jednom „cugu“.
Već sada Milica zna u kom pravcu ide njena budućnost
– Planiram da upišem sportsku gimnaziju, Sada vežbam i treniram, idem prema ostvarenju ciljeva. Nije uvek lakop, zimi mi je lakše uskladiti školu i treninge, da učim stižem, sad da me pitate kako, ne znam ali sve postižem, viđam i društvo i učim. Često sam odbijala društvo zbog treninga, naljute se na mene ali na kraju uvek popuste. Mislim da treba više da se posvetim sportu.
Milica danas mašta da jednog dana postigne bude kao njena mama.
- Želim da upišem fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, da nastavim sportsku karijeru i budem na moju majku koja je moj uzor.