DOCENTKINJA BOJANA DRLJAN: Dečiji razvoj u digitalnom dobu mora da bude balans između ekrana i stvarnosti
Uticaj digitalnih ekrana na razvoj dece, jedna je od ključnih tema u savremenom društvu. Upravo zato, kao društveno odgovorna kompanija Telekom Srbija je nedavno pokrenuo projekt "Dečji svet je veći od ekrana", s namerom da podigne svest o važnosti uravnotežene upotrebe ekrana i digitalnih uređaja u ranom detinjstvu.
Sve češće se postavlja pitanje o uticaju digitalnih uređaja na dečji razvoj, dok tehnološki napredak i sveprisutnost mobilnih uređaja čine ovu debatu sve aktuelnijom. Razmatrajući ove izazove, Telekom Srbija je prepoznao svoju ulogu kao odgovoran akter u zajednici, te je pokrenuo ovu kampanju kako bi pružio podršku roditeljima i javnosti u usmeravanju detetovog vremena ka adekvatnim aktivnostima. O tome, ali i o izazovima koje savremeno doba donosi, razgovarali smo sa doc. dr Bojanom Drljan sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Na koje oblasti utiče prekomerna upotreba ekrana tj. digitalnih uređaja u formativnim godinama razvoja dece?
- Formativne godine razvoja dece obuhvataju širok period, od rođenja pa do adolescentskog perioda, a jezičke i druge kognitivne sposobnosti se intenzivno razvijaju u tom celom vremenskom intervalu. Tokom ranog razvojnog perioda, prekomerna upotreba ekrana utiče na sposobnost deteta da sluša prirodan govor, imitira ga i uči kako da uskladi upotrebu neverbalnih komunikativnih sredstava (gestova, facijalne ekspresije) u komunikaciji sa drugima. Ovo u velikoj meri utiče na početak upotrebe prvih reči, a kako su jezičke sposobnosti skup više neodvojivih struktura, to ima veliki uticaj na celokupan govorno-jezički razvoj. Pored govorno-jezičkih sposobnosti, prekomerna upotreba ekrana može negativno uticati na adekvatan razvoj pažnje, pamćenja, emocionalne kontrole, ali i kontrole celokupnog ponašanja. Prekomerna i neadekvatna upotreba sadržaja putem digitalnih uređaja (mobilnih telefona i tableta) u školskom periodu najviše utiče na sposobnosti koje se tad najviše razvijaju, jezičke i kognitivne: usložnjavanje rečenice, proširenje rečnika, pragmatiku (adekvatnu upotrebu jezika u socijalnom kontekstu), dalji razvoj kontrole ponašanja (egzekutivne sposobnosti) i socijalne veštine koje se uče kroz prirodnu interakciju sa vršnjacima i odraslima (npr. kako da reše konflikt verbalnim putem, kako da nauče da reše problem u prirodnoj komunikativnoj situaciji).
Šta se podrazumeva pod „uravnotežena upotreba ekrana“?
- Uravnotežena upotreba ekrana podrazumeva vremenski interval u kojem dete može biti izloženo ekranu tokom ranog razvoja, ali i sadržaje koji se prezentuju putem ekrana. Preporuka vodećih organizacija i stručnjaka, utemeljena na brojnim istraživanjima, jeste da deca do uzrasta od godinu dana ne bi trebalo uopšte da budu izložena ekranima, dok deca uzrasta od dve do pet godina ne bi trebalo da budu izložena ekranima više od pola sata ili maksimum sat vremena dnevno. Sadržaji koji se deci prezentuju putem ekrana moraju biti kontrolisani, prilagođeni određenom uzrastu i vođeni od strane odraslih, to jest, potpomognuti objašnjenjima, značenjima, kao i prilagođavanjima sadržaja koji mogu biti kompleksni za razumevanje deci na određenom uzrastu.
Zašto je važno da se govori o ovoj temi?
- Podizanje svesti o negativnom uticaju ekrana na razvoj dece je od velike važnosti, ali i o načinima na koje roditelji mogu iskoristiti benefite koje pruža upotreba digitalnih uređaja. Negativan uticaj ekrana je relativno nedavno prepoznat i mnogi roditelji nisu upoznati sa tim. Pored toga, mnogi stručnjaci koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece nisu u potpunosti upoznati sa svim negativnim aspektima prekomernog ili neadekvatnog izlaganje dece ekranima. Svima nama koji se bavimo decom, uključujući roditelje, stručnjake koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece i nas koji se bavimo razvojnim poremećajima imperativni cilj je da se deci pruže što kvalitetniji uslovi za razvoj, što je i primarni cilj projekta Telekoma Srbija.
Zašto je dečji svet veći od ekrana?
- Ekran je dvodimenzionalno viđenje neke situacije, a prirodno okruženje je četvorodimenzionalno viđenje sveta, dubine, širine, visine, ali i psihološke i komunikativne dimenzije kao možda i najbitnijeg viđenja okruženja u kojem dete živi. Svet van ekrana pruža veće, prirodnije, realnije, detaljnije, sveobuhvatnije viđenje sveta u kojem će deca živeti. Pruža bolje i adekvatnije mogućnosti da iskoriste svoje pune razvojne kapacitete, olakšava im da savladaju sve razvojne prepreke, a kasnije i životne, najpre kroz prirodnu interakciju i igru sa odraslima i vršnjacima i iskustvima koji su nezamenjiv put zdravog razvoja i odrastanja.
Promo