MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA MARKO ĐURIĆ: Srbija nije šaka zobi koju svaka vrana može da pokljuca

U prvim nedeljama mog mandata najakutniji spoljnopolitički cilj biće borba protiv nastojanja da se Srbija i srpski narod, pitanjem članstva Prištine u Savetu Evrope i rezolucijom o Srebrenici pred GS UN, na neki način ukore ili kazne zbog toga što vodimo specifičnu slobodarsku politiku

Novoizabrani ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u intervjuu za Kurir, između ostalog, govori o nedavnoj poseti kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, ali i o tome šta nas sve čeka u narednom periodu i možemo li da se izborimo sa svime, posebno kada je reč o rezoluciji o Srebrenici i pitanju članstva Prištine u Savetu Evrope.

Tokom nedavne posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji poslata je poruka čeličnog prijateljstva dve zemlje i potpisan veliki broj međudržavnih sporazuma. Koji su po vama najveći benefiti ove posete za Srbiju? Šta kažete na pojedine ocene, pre svega iz Evrope, da je ovo guranje prsta u oko Evropi i Americi? - Srbija se zbog svoje slobodarske politike i kvalitetnih odnosa s važnim vanevropskim državama vratila na svetsku političku mapu. Ova poseta je u svakom smislu bila istorijska i predstavlja neku vrstu kamena međaša u geopolitičkom pozicioniranju naše zemlje. Dolaskom predsednika Sija svima je jasno stavljeno do znanja da Srbija nije ni mala ni beznačajna, niti bez prijatelja koji dobronamerno misle o njenom budućem razvoju i dobrobiti. Oni koji tvrde da jačanje odnosa s Kinom ugrožava naš evropski put ili negativno utiče na naše odnose s nekom drugom državom, svet doživljavaju na staromodan, manihejski način, nesvesni da u međunarodnim odnosima slika nikada nije crno-bela. Naši kvalitetni odnosi s Kinom, ali i mnogim drugim tradicionalnim prijateljima i partnerima van evropskog kontinenta, upravo su naša komparativna prednost i nešto što bi u nastavku našeg puta ka EU moglo da bude i zajednička vrednost. Videćete, neće proći mnogo vremena, a iz nekih od zemalja od kojih nam danas dolaze kritike zbog odnosa s Kinom investitori će pohrliti u Srbiju upravo zbog činjenice da s Kinom imamo najviši nivo odnosa.

Na mesto ministra spoljnih poslova dolazite u jednom od najkomplikovanijih momenata, imajući u vidu pritiske na Srbiju na više frontova. Šta nas sve čeka u narednim mesecima i možemo li da se izborimo sa svime? - Srbija nije svetska ili regionalna sila, ali nije ni šaka zobi koju svaka vrana može da pokljuca. Mi smo slobodoljubiv narod, naviknut da donosi samostalne odluke, i to ćemo nastaviti da činimo uzimajući u obzir svoje bliže i šire okruženje i sagledavajući mudro i bez strasti geopolitički kontekst. U prvim nedeljama mog mandata najakutniji spoljnopolitički cilj biće borba protiv nastojanja da se Srbija i srpski narod, pitanjem članstva Prištine u Savetu Evrope i rezolucijom o Srebrenici pred GS UN, na neki način ukore ili kazne zbog toga što vodimo specifičnu slobodarsku politiku. Biće u budućnosti i novih izazova, ali upravo ovih dana pokazujemo koliko uporno i snažno umemo da se borimo, a to će na kraju rezultirati i time da nas više poštuju i oni koji smatraju da je moguće odnositi se prema nama kao zemlji i narodu nižeg reda.

Prijem tzv. države Kosovo u Savet Evrope nije na agendi sednice Komiteta ministara spoljnih poslova koja se održava predstojeće nedelje. Šta se dešava na tom polju i je li članstvo tzv. Republike Kosovo u SE, kako neki ocenjuju, gotova stvar ili ima prostora da verujemo da to toga možda ipak neće doći? - Ne mogu iz opravdanih razloga da budem sasvim otvoren kada je reč o ovom pitanju. Međutim, svima je, mislim, jasno da ovde nismo suočeni s pitanjem poštovanja ljudskih prava ili demokratskih standarda na Kosovu i Metohiji, već sa pokušajem grupe zemalja da ovom temu zadovolje neki drugi geopolitički interes koji ponajmanje ima veze sa stvarima kojima se Savet Evrope bavi. Neko ima želju da na brz i neodgovoran način konsoliduje separatistički projekat na Kosovu i Metohiji da bi kaznio Srbiju zbog insistiranja na političkoj samostalnosti i vojnoj neutralnosti, a ta nervozna reakcija i inicijativa zapravo su posledica nelagode koju u njima ne budi Srbija, već neko drugi. Borićemo se da pitanje članstva tzv. države Kosovo u Savetu Evrope ne uđe u skorijem periodu u završnu fazu odlučivanja. Naša argumentacija tim povodom je dobro poznata i smatramo da je potpuno apsurdno to što neki u Evropi uopšte razmišljaju o članstvu u Savetu Evrope u trenutku kada se nad srpskim narodom na terenu vrši ovakvo ogoljeno nasilje i kada Aljbin Kurti iz dana u dan otvoreno poručuje da ga ne interesuje Zajednica srpskih opština.

Odloženo je i glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN koje je trebalo da bude održano 2. maja. Imamo li ikakve šanse protiv najjačih svetskih sila koje tu rezoluciju guraju i sponzorišu? Ukoliko dođe do usvajanja te rezolucije, šta će to konkretno značiti? Koliko će promeniti položaj Srbije i RS u svetu? - Ne bih da kod građana Srbije podstičem nerealna očekivanja spekulišući o mogućnosti da pomenuta rezolucija, ukoliko se nađe na glasanju u Generalnoj skupštini UN, bude odbijena. U ovom trenutku mogu da sa sigurnošću kažem samo da će odlučna borba predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije uroditi plodom ukoliko do glasanja dođe i da će se pokazati da podršku ovoj politički motivisanoj rezoluciji ne daje većina zemalja sveta i veoma ubedljiv deo čovečanstva. Mnogi iskusni i ozbiljni ljudi u međunarodnim diplomatskim krugovima su mi rekli da smatraju nepristojnim mogućnost nadglasavanja o jednom pitanju koje uopšte ne bi smelo da bude predmet glasanja. Neke stvari se naprosto ne smeju politički zloupotrebljavati i koristiti u taktičkim političkim obračunima u međunarodnoj areni i takav stav postoji čak i kod nekih koji će možda pod pritiskom morati da podrže jednu ovakvu neukusnu rezoluciju.

Sva ova odlaganja i u SE i u UN usledila su nakon ozbiljne diplomatske ofanzive srpskog tima u Njujorku s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. I sami ste bili deo delegacije. Šta je bilo najteže i jeste li očekivali da može doći do pomaka? - Pa nećemo valjda bez borbe da dozvolimo da nas neko nepravedno i neosnovano pred Ujedinjenim nacijama stavi u red genocidnih naroda. Sve i da niko u međunarodnoj zajednici ne stane na našu stranu, da smo sami protiv svih - a nismo - ne bismo smeli da pristanemo da svojevoljno ponesemo takvu stigmu. U diplomatiji borba uvek daje rezultate, ne uvek onako dobre kakvi se priželjkuju, ali potpuno je pogrešna pretpostavka da su širom sveta svi podrobno informisani o nama i našem regionu ili o našoj politici i stavovima. Posao svake države i njene diplomatije je da bude advokat politika i da neprestano pokušava da druge na valjan i kredibilan način informiše o sebi, svojim namerama i aspiracijama. Najteže je u tom napornom procesu ubeđivanja bilo to što neki uopšte i ne reaguju na argumentaciju, jer za njih je ovo pitanje, ne sučeljavanje drugačije doživljenih istina, već naprosto vid političkog disciplinovanja jedne po njihovim merilima previše slobodne zemlje i naroda.

Nedavno ste govorili na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravljalo o situaciji u BiH. Tada ste zatražili da se izradi nova rezolucija o Srebrenici koja će voditi ka pomirenju i imati isti stav prema svim žrtvama rata. Mislite li da je to moguće? Da ima želje i razumevanja za tako nešto? - Srbija i srpski narod ne negiraju stradanje hiljada ljudi u Srebrenici, niti imamo problem da iskažemo iskreno saučešće i saosećanje porodicama i potomcima žrtava. Ono što je za nas problematično je, pre svega, pravljenje hijerarhije među žrtvama. Može li se u zemlji, u kojoj su u građanskom ratu život izgubili pripadnici sva tri konstitutivna naroda, i to u mnogo većem broju od onog kojim se operiše kada se govori o Srebrenici, doći do pomirenja ukoliko se žrtve jednog naroda formalno učine strašnijim ili vrednijim od drugih? Nema nikog pametnog ko može da pomisli da unutrašnje pomirenje u jednoj državi može da bude građeno na takvim osnovama. Ali nema tu mnogo filozofije, jer neki politički predstavnici Bošnjaka u BiH otvoreno govore da im pomirenje uopšte i nije ni cilj, već poniženje i kažnjavanje Srbije i srpskog naroda. Uveren sam da je ovakvo zlonamerno etnonacionalističko okretanje prošlosti, kakvo primećujemo kod nekih u Sarajevu, i to gotovo tri decenije od završetka rata u BiH, nešto što ugrožava zajedničku budućnost.

Na aktuelnu funkciju došli ste s mesta ambasadora Srbije u SAD. Imajući u vidu to dugogodišnje iskustvo, kako vidite aktuelne prilike i diplomatske odnose Srbije i SAD? - Ponosan sam na činjenicu da sam doprineo tome da u proteklih nekoliko godina Srbija postane vidljivija i u američkoj političkoj zajednici i u tamošnjoj javnosti. Činjenica je da su kroz istoriju naših odnosa Srbija i SAD najčešće bili saveznici i na istoj strani istorije. Svi znaju koja su pitanja na koja gledamo različito, ali za Srbiju je od vitalnog značaja da u budućnosti ima što bolje i što iskrenije odnose sa SAD i verujem da su dobri koraci u tom smeru već učinjeni.

Koji bi konkretno trebalo da budu naši naredni diplomatski koraci, kako u SAD tako i u Srbiji, konkretno s vaše pozicije? - Moramo da nastavimo da aktivno radimo na unapređenju odnosa sa SAD kao ključnim međunarodnim političkim akterom. Reč je o društvu koje je demokratski stasalo u stalnom agonu, dakle konstantnom unutrašnjem takmičenju i sučeljavanju ideja, i američka politička zajednica očekuje od međunarodnih aktera da kredibilno i argumentovano brane svoja stanovišta. Ono što američki političari, bilo da su nam naklonjeni ili ne, ne razumeju i ne praštaju jeste pasivnost. Mi smo, nažalost, u prošlosti umeli da budemo i previše pasivni i previše kruti, polazeći od pretpostavke da je dovoljno to što je u nekim situacijama istina na našoj strani i da se ona sama po sebi podrazumeva. Donosioci političkih odluka u SAD danas su, čak i kada nisu saglasni s našim stavovima, spremi da nas čuju i saslušaju, kao što smo i mi spremni da čujemo i saslušamo njih, a to je nova vrednost u našim odnosima i dobar osnov za, nadam se, znatno bolju saradnju u budućnosti.

Hoćete li nam otkriti ko će vas naslediti na mestu ambasadora u SAD? - Naravno da to ne mogu da učinim. U diplomatiji se ne gleda blagonaklono na licitiranje imenima ambasadora pre nego što kandidat za ambasadora u nekoj zemlji dobije agreman i u prošlosti je ta vrsta indiskrecije znala da bude dovoljan razlog da se nekome čak i uskrati agreman. Zemlja prijema je ta koja svojim agremanom daje konačnu reč o kandidatima za ambasadore i to treba poštovati.

Kurir.rs