Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju veliki praznik posvećem Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.
Sveti Vasilije Ostroški bio je episkop zahumski i jedan od najcenjenijih pravoslavni svetitelja. Ljudi su i danas zadivljeni njegovim velikim delima, a kada god se nađu u problemu, posebno kada je reč o zdravlju, utehu pronalaze baš u njemu.
Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Posle završetka manastirske škole, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića.
Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
U narodu se utemeljno verovanje da njegov duh leči bolesne, a tome svedoče i brojne priče. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir svoju priču, monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.
Spasao novorođenče
Postoji legenda da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispalo novorođenče iz kolevke. Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, koja se zadovoljno smejala.
Požari poštedeli svetinju
Požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo je oba manastira i obližnje kapele. Takođe, posebno se izdvaja činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije došlo do eksplozije.
Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.
Pored toga, u manastiru se može čuti i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju.
U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred njegovim moštima traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja.
Međutim, najvažnije je da ponesete jedan par vunenih čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane, jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.