Brazilski penzioner Žoao je 2018. godine potražio pomoć lekara nakon što je otkrio bradavicu na penisu.
„Počeo sam da posećujem klinike da bih saznao šta je, ali su mi svi lekari govorili da je to zbog viška kože i prepisanih lekova", priseća se 63-godišnjak.
Uprkos lekovima, bradavica je nastavila da raste.
To je počelo da utiče na njegov brak i seksualni odnos sa suprugom se proredio.
„Bili smo kao brat i sestra", priznaje.
Bio je odlučan da otkrije šta se dešava.
Pet godina je Žoao (nije njegovo pravo ime), išao od jednog do drugog specijaliste koji su mu prepisivali još lekova i tražili nove biopsije.
„Ništa nije pomoglo", kaže.
Zatim mu je 2023. postavljena dijagnoza - Žoao je imao rak penisa.
„Za moju porodicu to je bilo veoma neprijatno iznenađenje, tim pre što je je trebalo da mi se odstrani deo penisa.
„Osećam se kao da sam obezglavljen", kaže on.
„To je vrsta raka o kojoj ne možete da razgovarate sa ljudima jer može da se pretvori u šalu".
Rak penisa je redak, ali učestalost i stopa smrtnosti su u porastu širom sveta.
Prema najnovijim istraživanjima, Brazil ima jednu od najviših stopa učestalosti od 2,1 na 100.000 muškaraca.
'Užasavao sam se operacije'
Između 2012. i 2022. godine, prijavljeno je 21.000 slučajeva raka penisa, prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja.
To je uzrokovalo više od 4.000 smrtnih slučajeva, a tokom protekle decenije napravljeno je više od 6.500 amputacija - u proseku jedna svaka dva dana.
Utvrđeno je da je najviša stopa učestalosti na svetu - 6,1 na 100.000 muškaraca - u Maranjaou, najsiromašnijoj državi Brazila.
Simptomi raka penisa često počinju čirom na udu koji ne zaceljuje i sekretom jakog mirisa.
Ako se otkrije u ranoj fazi, šanse za oporavak su velike uz pomoć hirurškog uklanjanja lezije, radioterapije i hemioterapije.
Ali ako se ne leči, delimična ili potpuna amputacija penisa, a možda i drugih obližnjih genitalnih organa, kao što su testisi, može biti neophodna.
Žoau je odstranjen deo penisa u januaru i kaže da je to bilo teško vreme.
„Ne možemo zamisliti da će nam se to dogoditi, a kada se dogodi, ne možemo samo ići okolo i pričati o tome", kaže.
„Užasavao sam se operacije, ali nije postojala druga mogućnost.
„Prvih nekoliko nedelja posle operacije bio sam tužan, ne mogu to da poreknem. Nemati deo penisa je strašno".
Nekim pacijentima se odstranjuje ceo penis, što im potpuno promeni život.
Tijago Kamelo Morao, sa Odeljenja za urologiju u Centru sa lečenje raka u Sao Paulu, kaže: „Kod delimične amputacije, urin nastavlja da izlazi kroz penis.
„Međutim, kod potpune amputacije, otvor mokraćne cevi se izmešta u perineum (međicu), prostor između mošnica i anusa, što zahteva od pacijenta da mokri u sedećem položaju".
Važnost lične higijene i vakcinacije
Postoji nekoliko faktora rizika povezanih sa rakom penisa, među kojima su zategnuta kožica poznata kao fimoza i pušenje, kaži stručnjaci.
Maurisio Dener Kordeiro, iz Brazilskog udruženja urologa, kaže da je lična higijena takođe važna.
„Kada muškarac ne pere glavić i ne uspe da očisti kožicu kako treba, sekret se akumulira", kaže on.
„Time se stvara veoma povoljno okruženje za bakterijske infekcije.
„Ako se to ponavlja, postaje faktor rizika za pojavu tumora".
Pored higijene, Kordeiro kaže da je uporna infekcija humanim papiloma virusom (HPV), naziv za više virusa koji pripadaju istoj grupi, „jedan od glavnih faktora rizika".
U nekim slučajevima, HPV može dovesti do raka, među kojima je i rak penisa.
„Masovna vakcinacija protiv HPV-a je neophodna zbog njene visoke efikasnosti u prevenciji povezanih lezija", kaže on, ali dodaje da je stopa vakcinacije u Brazilu ispod nivoa potrebnog da bi bila zaista delotvorna.
Kordeiro kaže: „Iako je vakcina dostupna u Brazilu, stopa vakcinacije protiv HPV-a je i dalje niska za devojčice - dostiže samo 57 odsto, a za dečake ne prelazi 40 odsto.
„Idealan obuhvat za prevenciju bolesti je 90 odsto".
On veruje da su dezinformacije o vakcini, sumnje u njenu delotvornost i nesprovođenje kampanje za vakcinaciju doprineli niskom obuhvatu.
Međutim, problem sa rakom penisa nema samo Brazil.
Prema najnovijim istraživanjima, broj slučajeva raka penisa raste širom sveta.
Stručni časopis JMIR Public Health and Surveillance je 2022. godine objavio rezultate opsežne analize koja je obuhvatila najnovije podatke iz 43 zemlje.
Utvrđeno je da je najveća učestalost raka penisa između 2008. i 2012. bila u Ugandi (2,2 na 100.000 muškaraca), zatim u Brazilu (2,1 na 100.000) i na Tajlandu (1,4 na 100.000). Najmanja je bila u Kuvajtu (0,1 na 100.000).
„Iako zemlje u razvoju i dalje imaju veću incidencu i smrtnost od raka penisa, učestalost je u porastu u većini evropskih zemalja", utvrdio je tim istraživača, koji su predvodili Leiven Fu i Tjen Tjen sa Sun Jat Sen univerziteta u Kini.
Prema istraživanju, u Engleskoj je zabeležen porast učestalosti raka penisa sa 1,1 na 1,3 na 100.000 muškaraca između 1979. i 2009. godine, a u Nemačkoj se broj slučajeva povećao za 50 odsto, sa 1,2 na 1,8 na 100.000 između 1961. i 2012. godine.
Prema alatu za predviđanje Svetskog registra raka, ove brojke će dodatno rasti.
Procenjuje se da će do 2050. godine globalna incidencija raka penisa porasti za više od 77 odsto.
Ova promena u velikoj meri može da se pripiše starenju stanovništva, kažu stručnjaci, napominjući da je najveća učestalost zabeležena kod muškaraca u 60-im godinama.
„Rak penisa je retka bolest, ali se takođe u velikoj meri može sprečiti", kaže Kordeiro.
„Važno je da muškarci svih uzrasta peru penis sapunom i vodom svaki dan i nakon seksualnog odnosa".
Takođe kaže da upotreba kondoma tokom seksa i uklanjanje kožice operacijom, u slučajevima fimoze, može da smanji rizik od raka penisa.
Žoao trenutno čeka najnovije rezultate ispitivanja, koje će dobiti kasnije ove godine.
„Uveren sam da će analize pokazati da ću se izlečiti", kaže on.
„Sada, posle amputacije, bol je nestao i osećam se mnogo bolje.
„Ali moraću da se suočim sa tim da neću imati deo penisa do kraja života".
Prema podacima nezavisne organizacije za istraživanje raka Cancer Research UK, više od 90 odsto muškaraca kojima je dijagnostikovan rak penisa i koji se nije proširio na obližnje limfne čvorove, živi pet godina ili duže.
Kurir.rs/BBC.com/Preneo: D. P.