DEJAN VUK STANKOVIĆ: Milov Milojko

Damir Dervišagić

Srbija je za Crnu Goru mnogo više od suseda. Đukanović se nije ponašao ni kao da smo susedi... Očekujem da će Crna Gora i Srbija otvoriti novu stranicu u svojim odnosima, koja će biti od obostranog interesa i uz puno uvažavanje.“

Ove reči izgovorio je u ekskluzivnom intervjuu za dnevni list Kurir, 9. aprila prošle godine, aktuelni premijer Crne Gore Milojko Spajić.

Ove nedelje, evropski orijentisani Spajić „uskliknuo je s ljubavlju“ Bosni, Nemačkoj Ruandi i ostalim zapadnim zemljama da će Crna Gora bezuslovno prihvatiti ponuđeni tekst rezolucije o danu sećanja na genocid u Srebrenici, o kojoj treba da se izjasni GS UN u sledećih nekoliko dana.

Na Dan Evrope, 9 maja, crnogorski premijer u duboko antisrpskom duhu, tvrdi sledeće: „Ta rezolucija će se usvojiti zato što su velike sile stale iza te rezolucije.“

Spajićev stav iznenađuje i šokira neupućene. Osvrnimo se na neposrednu istoriju. Crna Gora je pre skoro 15 godina, zajedno sa Severnom Makedonijom, priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i priključila se grupi zemalja koje nemilosrdno, grubo istorijski kažnjavaju Srbiju već više od tri decenije. Podrška nezavisnom Kosovu bila je dokaz Đukanovićeve lojalnosti evroatlantizmu i svakako neprijateljski čin prema Srbiji.

Crnogorski premijer Milojko Spajić zna zašto, kako i s kojim ciljem radi ono što radi. Najpre, prihvatanjem rezolucije GS o Srebrenici prihvata se narativ izjednačavanja Srba s nacističkom Nemačkom i monstruoznim Holokaustom i slučajem genocida Huta nad Tutsima u građanskom ratu u Ruandi, u kome je na brutalan i zverski način ubijeno 800.000 ljudi. Uz to, rezolucija o danu sećanja na genocid u Srebrenici nameće kao dogmu zapadni narativ o zločinu, uz obavezu edukacije budućih naraštaja o navodnom sistematskom srpskom zločinačkom planu za uništenje bosanskih muslimana.

Ipak, ma koliko bio predvidiv i očekivan, Spajićev stav ostaje moralno sporan, politički nedosledan i predstavlja čak i nedvosmisleni oblik izrugivanja vlastitoj političkoj karijeri i ideološkom pedigreu. Četiri su nedvosmislene oznake Spajićevog štetnog političkog delovanja i moralne protivrečnosti.

Prvo, Spajić je zajedno sa Zdravkom Krivokapićem, uz pomoć mitropolita Amfilohija, na političku i javnu scenu stupio braneći SPC protiv (po pravoslavni srpski i crnogorski narod) duboko ponižavajućeg Zakona o verskim zajednicama. Na krilima pravoslavne narodne pobune, koja je obuhvatila i značajne elemente ukupnog nezadovoljstva Đukanovićevim političko-ekonomskim sistemom i praksom, oborena je i Vlada Crne Gore koju je predvodio Duško Marković. Nedugo zatim, politički je demisionirao „večiti vladar“ Crne Gore famozni komunistički kameleon Milo Đukanović.

Drugo, crnogorski premijer Spajić podrškom rezolucije o Srebrenici direktno omalovažava sve što je Srbija učinila po pitanju ovog gnusnog i moralno neprihvatljivog zločina. Srbija je, podsetimo, izručila sve osumnjičene za ratni zločin u Srebrenici uz dostavljanje odgovarajuće dokumentacije Tribunalu za zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu, a visoki srpski zvaničnici boravili su u Potočarima, mestu masovnog stradanja bosanskih muslimana, da izraze poštovanje prema žrtvama. I najzad, Skupština Srbije je pre više od deset godina usvojila Deklaraciju o zločinima u Srebrenici.

Treće, u Crnoj Gori živi približno 30 odsto stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi. Prihvatajući bosansko-nemačku verziju i interpretaciju srebreničkog masakra, Spajić, metaforično, zabada prst u oko delu svojih građana, stvarajući pogodno tle za razvijanje političko-nacionalnih sukoba u samoj Crnoj Gori. Izlišno je podsećati da je Spajićev bliski saradnik Jakov Milatović ubedljivo pobedio Đukanovića zahvaljujući masovnoj i disciplinovanoj podršci Srba u Crnoj Gori. Spajićeva zahvalnica svojim srpskim biračima je etiketa da su deo „genocidnog naroda“ ili pak „nacisti pred kraj 20. veka“.

Crnogorski premijer
podrškom rezolucije o Srebrenici direktno
omalovažava sve što je Srbija učinila po pitanju ovog gnusnog i moralno neprihvatljivog zločina

Građani Crne Gore su pre godinu i nešto više glasali protiv Mila Đukanovića. Stvarni Milo Đukanović slobodno šeta Crnom Gorom i smeška se.

Geopolitički i ideološki kontinuitet njegove politike i dalje traje, a premijer Milojko Spajić je uspešan kandidat za njegovog dvojnika.