Novinarka Duška Vučinić, jedno je od najpoznatijih lica RTS, ali ižena je koju publika mrzi ili obožava već godinama. Praktično je zaštitno lice našeg prenosa Pesme Evrovizije već 20 godina.
Televizijsku karijeru započela je 1990. godine na Trećem kanalu. Radila je kao novinarka, voditeljka i urednica brojnih uspešnih emisija poput "Vodiću te samo reci gde", "Zvezde i poneka psovka", "Ponovo radi bioskop", "Kaži ako smeš", "Mama, tata i ja".
"Verovao ili ne, htela sam da budem kardiohirurg, zašto, ne znam. I sada, kada ti ovo pričam, jednostavno ne znam šta mi je tada bilo u glavi kardiohirurg. Iskreno, prevashodno sam želela da budem balerina, kao i većina devojčica. Upisala sam se u Baletsku školu "Lujo Davičo", ali su posle mesec dana diskretno sugerisali mojoj mami da nisam baš najtalentovanija i da nisu mogli da pronađu gracioznost koja je bila neophodna za jednu balerinu. Mislim da mi se tada to činilo kao velika nepravda, a danas je lajt motiv u mom društvu, čak sam dobila majicu "Balerina da budem" od svoje kume. Završila sam nižu muzičku školu, klavir. Tu sam iskazala svoj talenat. Ipak, mnogo veću strast i ljubav sam gajila prema skijanju i košarci, što znači da je sportski segment bio izraženiji.
Da se vratim na kardiohirurga. Zašto baš to? Moguće da sam upoznala nekog uspešnog kardiohirurga ili sam pratila neku seriju ili gledala film. Ostalo je sve u domenu mašte, a ja sam se otisnula u nebesa i nekoliko meseci bila stjuardesa, pre početka rada na televiziji. Nisam bila baš uspešna kao moja koleginica Mira Adanja Polak. Ona je bila perserka, pa još i s diplomom psihologa. U "Jatu" sam se zadržala tek nekoliko meseci, kada su uvedene sankcije", ispričala je za Kurir.
Sada je pilot u porodici njen sin Aleksa:
"Stjuardese neretko imaju dozu straha od perserke. Najveći "greh" u avionu je da ti se pocepaju čarape, zato svaka stjuardesa mora da ima nekoliko pari sa sobom. Vidiš, meni se na prvom letu desilo da nisam zakočila kolica i ona su krenula da jurcaju. Trčala sam za njima, ne samo da sam pocepala čarapu nego sam slomila i štiklu. Putnici su aplaudirali i smejali se. Pogledala sam perserku i taj pogled ću pamtiti do kraja života. Molila sam boga da mi neko samo doda padobran, da skočim i nestanem.
Od 2004. godine je srpska komentatorka Pesme Evrovizije i prepoznatljiva je po svojim često sarkastičnim komentarima.
"Na RTS sam došla 2006. godine. Kada je Treći kanal ugašen, svi smo prešli u Takovsku i Aberdarevu. Već sam dobro poznavala rad na RTS, kao neko ko je od 2004. godine angažovan na projektu "Evrovizija". Pitaš me kako su došli do mene... Trebao im je neko ko govori strane jezike, da obavlja novinarski posao i izveštava, bude PR ali i komentator. Tijanić je odlučio da to bude jedna osoba. Eto, otuda ja na Evroviziji. Nikada ranije nisam radila taj posao. Evrovizija u Istanbulu 2004. bila je vatreno krštenje za mene. Bila sam tačna i precizna, ali ne previše zanimljiva. S godinama i iskustvom se to promenilo. Sada slušate Dušku, koja bi vam i u privatnom životu podjednako iskreno pričala", ispričala je Vučinićeva.
Bonus video: