Sebastijan Marokin ili Huan Pablo Eskobar. Ljudima je svejedno kako ga zovu, a on kaže da mu u pasošu piše ipak samo jedno ime - Huan Sebastijan Marokin. On je sin zloglasnog kriminalca Pabla Eskobara, ali nikada nije želeo da bude kao on. Zato je morao da promeni identitet kako bi zaštitio sebe i svoju porodicu nakon što su mu ubili oca 2. decembra 1993. godine.
Godinama nakon toga su ga jurili neprijatelji Pabla Eskobara želeći da ga ubiju, ali on je kako kaže "nekim čudom" preživeo. Nije podigao samo belu zastavicu, već se dugo borio za mir. Sada i živi u miru, u Argentini, daleko od rodnog mesta Medeljin u Kolumbiji gde je proveo detinjstvo.
Zapravo tamo je živeo do šesnaeste godine, kada je morao sa sestrom i majkom da pobegne što dalje odatle i da se više nikada ne vrati. Od očevog novca ostala je jedna "velika nula", ali on zbog toga ne žali jer mu je to i sačuvalo "glavu". Nadživeo je oca koji je ubijen kada je imao 44 godine. Huan Sebastijan Marokin danas ima 47 godina i on je arhitekta, pisac, dizajner i govornik, ali najviše od svega je "borac protiv kriminala". Borac protiv svega onoga što je njegov otac, Pablo Eskobar, radio i bio. U intervjuu za MONDO otkrio je sve o svom životu i o životu svog oca.
Da li ste došli u Srbiju kao Sebastijan Marokin ili Huan Pablo Eskobar?
"Ja sam zapravo dao svoj pasoš na aerodromu kad sam dolazio ovde i u mom pasošu piše Huan Sebastijan Marokin. Kad bih sebe identifikovao kao 'Huan Pablo', mogli bi da me zadrže jer ta osoba zvanično ne postoji legalno. Moje ime iz mašte je danas moje originalno ime. Bilo je apsolutno neophodno da promenim ime. Imali smo nekoliko situacija, tražili smo azil, kucali smo na vrata Crvenog krsta... kucali smo na svačija vrata i niko nije hteo da nam pomogne. Jedini izlaz za nas je bila promena identiteta. Imali smo dogovor sa kolumbijskom vladom da to ostane u tajnosti jer ne bi bilo poente da promenite ime i da to sutradan svi znaju. To je bila jedina opcija kako bismo pobegli od nasilja i kako bismo pobegli od naše sudbine. Imali smo tada 10 minuta da promenimo imena. Želeo sam da zadržim Huan, jer ako se desi da neko pogreši tokom imigracione procedure, Huan je nekako uvek lako zapamtiti. A ime Sebastijan sam slušao baš često, čak me i majka danas zove Sebastijan iako sam kršten kao Huan Pablo. Imali smo telefonski imenik tada, to je bila 1994. godina, nije bilo interneta - ničega. Gledali smo u taj imenik i tražili prezime koje bismo uzeli, a da nije bilo povezano sa trgovinom droge. Stigli smo do slova 'M', svi ljudi pre toga su imali neku vezu sa poslovima sa drogom", rekao je Sebastijan Marokin.
Kako bi vaš život izgledao da vaš otac nije Pablo Eskobar, da li ste nekada razmišljali o tome?
"Znate, ovo je život koji imam zbog odluka mog oca, ali trenutno živim život koji želim zbog svojih odluka koje sam donosio. Ja ne žalim što sam sin Pabla Eskobara. To mi je donelo dosta znanja, iskustva, informacija, kao i snagu da se izdignem iz bilo koje situacije. Tako da ja ne žalim, jedino što mogu da se pitam je: kako bi izgledao život mog oca da je imao šansu da edukuje sebe, da ide na fakultet... Pitam se kako država kao što je Kolumbija ne obraća dovoljno pažnje na decu koja zaista žele da uče, koja žele da postanu bolji ljudi. To bi moglo da promeni našu sadašnjost, kao i našu prošlost."
Kako tumačite toliko interesovanje za priču o vašem ocu? Šta mislite da ljude vuče, šta oni žele da čuju?
"Zapravo ne znam, ja mislim da je ime mog oca danas je prirodni 'prodavac' naslovnica. Sve dok u vesti, u naslovu, stoji ime Pablo Eskobar, mnogo ljudi će privući to da pročitaju, da otkriju, dosta je radoznalosti. Ima i naziv za taj psihološki termin, ne mogu da se setim kako se zove, ali je objašnjenje za taj termin 'privlačnost koju ljudi osećaju prema moći i kriminalcima'. Postoji ime za to, setiću se, pa ću vam reći kasnije. Tako da ja mislim da je to kombinacija vesti i ta privlačnost prema kriminalcima - sjajna kombinacija kako da privučete pažnju ljudi. Kako mi da objasnimo ljudima danas da je moj otac preminuo pre 30 godina, a da se o danas njemu mnogo više piše nego dok je bio živ. Kako to? To nije zbog Pabla Eskobara, to je zbog medija i kako oni koriste njegovo ime da bi zadržali pažnju ljudi."
Šta je to što se ne zna o životu Pabla Eskobara, a mislite da bi ljudi trebalo da čuju?
"Ljudi treba da dođu na događaj i tamo mogu da čuju dosta stvari koje bi zapravo trebalo da znaju. Ja javno ne pričam o tim stvarima jer mislim da je bolje atmosfera kada se napravi poseban događaj za to, da se na taj način predstavi priča ljudima. I to nije ista priča koja je u mojim knjigama - to je drugačija priča. Jer ja i danas o mom ocu otkrivam nove stvari. Mislio sam da znam sve o svom ocu, ali to nije istina. Kada sam pročitao knjigu svoje majke bio sam šokiran i iznenađen zbog stvari koje sam tamo pročitao. Tako da svaki dan, svaki put kada sretnem nekoga iz prošlosti on mi ispriča bolje, gore ili opasnije stvari o mom rođenom ocu. To je čovek o kome ne prestajete da otkrivate stvari u koje je bio uključen. I veoma je teško reći - da, ja znam sve o njemu", rekao je Sebastijan.
Kada ste prvi put odlučili da otkrijete da vam je Pablo Eskobar otac? Zašto ste odlučili da izađete iz senke?
"E, pa to nisam ja odličio - mediji su. Oni su odlučili da objave naš novi identitet, ta vest se proširila svuda po svetu. Posle toga nije postojala više šansa da se sakrijemo. Mi smo pokušavali da živimo život ispod radara, bez prizivanja bilo čije pažnje, ali odjednom su se naša lica i nova imena pojavila na CNN-u i širom sveta. Više nije bilo poente skrivati se", rekao je Sebastijan.
Da li se u tim godinama mogli da shvatite čime se vaš otac bavio?
"Da, kada sam imao sedam godina rekao mi je da je on bandit, da je to njegov posao, ali kad imate sedam godina, ne možete to da shvatite. Kad ste dete vi to zamišljate kao da vaš otac jaše konja i krade novac iz banke, ali bilo je mnogo gore od toga. Moj otac je vodio jednu od najvećih kriminalnih organizacija u prošlom veku. Imao je ogromnu moć".
Šta vam je on tada rekao?
"Da je bandit, a ja sam počeo da viđam njegovo lice u svim medijima, sve vesti su bile o njemu. Nisu postojale nikakve restrikcije u tome da ja to možda ne smem da vidim. To je išlo na TV-u, a on mi je govorio: 'Da, ja sam odgovoran za to'. Tako sam ja počinjao da shvatam koje ilegalne stvari je radio moj otac."
Da li se ikada videli drogu ili oružje u vašoj kući?
"Svakog dana u mom životu... Svakog dana, od kad sam bio dete. Bio sam vrlo dobro obučen zahvaljujući mom ocu i bio sam potpuno svestan posledica konzumiranja bilo kakvih supstanci i dodirivanja bilo kakvog oružja. To je bio moj svakodnevni život"...
Da li vas gresi vašeg oca prate i danas?
"Mogu da kažem dosta manje grehova, ali su još uvek tu. Ništa ne raste ispod velike senke, a ja se trudim da bežim što dalje od te senke da bih bio ono što jesam. Ja ne želim da budem prikazan kao sin Pabla Eskobara, ja sam mnogo više od toga", rekao je Sebastijan.
Da li ste se nekada plašili za svoj život? Zašto mislite da vas je kartel Kali pustio da živite?
"To je bio dug put bežanja od kartela. Niko nije bio siguran šta ću ja da uradim ili da odlučim, bio sam potpuno posvećen miru i doslovce tako mislim. Ali niko, čak ni ja sam, nisam mogao da uverim nekoga ili sam mogao da znam da ću da postupam kao što jesam. Prvo zbog straha, drugo kada vam neko preti smrću - vi ne znate šta da radite. Jeste super stvar da podignete belu zastavicu i da mašete njom, ali je zapravo mnogo komplikovanije od toga. Mene je mnogo ljudi pokušalo da ubije, četiri miliona dolara je vredela moja glava - bilo je teško pričati o miru, kada vas svi žele mrtvog. Ali uspeo sam, ne znam kako, to je pravo čudo."
Koliko drugačije ste vi i vaša sestra živeli od ostale dece? Imali ste zoološki vrt u dvorištu?
"To je trajalo kao pet minuta u poređenju sa celim životom. Mi nismo toliko uživali u tome... Uvek je bila briga da li će policija upasti u našu kuću ili neprijatelji mog oca, da li će neko pokušati da nas kidnapuje ili ubije. Nismo mogli da uživamo u onome što imamo i to je važna poruka iz ove priče".
Da li ste ikada videli vašeg oca da plače?
"Da, samo jednom u svom životu. Kada je rekao zbogom i tad sam ga poslednji put video. On je trebalo da bude najjača figura u porodici, a ja sam tad morao da ga smirujem i da učinim da mu bude bolje. Tad smo se zagrlili i to je bio poslednji put da sam ga video", rekao je Sebastijan.
A kako je zvučao vaš poslednji poziv sa ocem, šta vam je on tad rekao?
"Mi smo pričali o intervjuu koji je izašao u veoma popularnom magazinu u Kolumbiji, bili su zainteresovani za njegovo mišljenje, jer su mediji igrali igru sa vlastima i nisu hteli da čuju šta moj otac misli o situaciji, nasilju, terorističkim napadima, o tome zašto je on pobegao iz zatvora, i to je bio prvi put da je on imao priliku da se izrazi. Ali on je ostao na telefonskoj vezi duže nego što je znao da je bezbedno za njega. Pa zato ja verujem da je on zapravo hteo da ga vlasti pronađu i da je to bila njegova poslednja borba sa njima i zato je on odlučio da ubije sebe".
Koje su bile njegove poslednje reči?
"Bile su: Pozvaću te kasnije"...
Da li Netfliks serija "Narkos" prikazuje realnu sliku toga kakav je vaš otac bio?
"Ne, ne uopšte. To je samo glamurozna slika mog oca koja privlači mnogo tinejdžera da ponove njegovu priču, zato što oni veruju da, zahvaljujući toj Netfliks seriji, da je to priča o uspehu - ja mislim da je totalno suprotno. Sve zavisi kako to prokažete i kako to vidite. Koje oči želite da otvorite. Napisao sam članak o 28 grešaka koje su se našle u drugoj sezoni serije, nisam hteo da napišem članak o greškama u prvoj sezoni jer bi mi onda bila potrebna cela knjiga da ih sve nabrojim. Ali je serija postala veoma popularna mislim zbog interesovanja koje imaju ljudi o životu mog oca. Oni žele da znaju 'istinu' o Pablu Eskobaru, ali je istina jako teška da bi se pronašla. On je bio jako čudan lik, svakog dana otkrivam njegove tajne koje je imao, iako sam njegov sin.
Kako vi danas živite?
"Mirno, lepo spavam, poštujem zakon gde god da odem... Uživam u tome da delim svoju priču sa drugima. Uživam da vidim osmehe tinejdžera kada oni shvate da ništa dobro ne mogu da pronađu u načinu života kriminalaca. Mislim da sam našao svrhu svog života u smislu inspirisanja drugih u Latinskoj Americi i širom sveta. Ne treba da prate život mog oca, nego da prate svoje instikte i talente i da stvore sebi bolji život.
Kurir.rs/Mondo
Preneo: R.J.