UKRAJINCE "IZNENADIO" NAPAD KOJI SU SVI OČEKIVALI Analiza zašto je Putin otvorio NOVI FRONT i šta se desilo sa ZMAJEVIM ZUBIMA
U jutro 10. maja dogodilo se nešto što su ukrajinske vlasti i zapadni stručnjaci već dugo najavljivali: Rusija je otvorila novi front.
Njene trupe su prešle granicu u Harkovskoj oblasti i počele da napreduju u pravcu regionalnog centra.
Ruska vojska je započela ofanzivu u dva pravca duž velikih vodenih prepreka.
Prva je duž Travjanskog pravca do sela Lipci, 16 kilometara severno od Harkova.
Drugi je duž reke Severni Donjec, četvrte najveće u Ukrajini, u blizini grada Volčanska, 45 kilometara severoistočno od regionalnog centra.
Za četiri dana ofanzivnih dejstava ruska vojska je uspela da zauzme skoro desetak malih sela u blizini državne granice.
Ušla je otprilike pet, šest kilometara duboko u ukrajinsku teritoriju i 30 kilometara u širinu.
Ukrajinska vojska pokušava da odbije neprijatelja i spreči gubitak područja oko sela Lipci, kao i zauzimanje Volčanska i okoline.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski situaciju naziva „otežanom", a ukrajinski borci, koji direktno učestvuju u bitkama na harkovskom pravcu, govore o problemima sa utvrđenjima i komandom.
„Neočekivani" napad koji se očekivao
Da Rusija planira da otvori novi front u Harkovskoj oblasti zapadni mediji počeli su da pišu krajem zime.
Ukrajinske vlasti su to dugo negirale i poručile da je taj pravac maksimalno zaštićen.
Krajem marta, u intervjuu državnom Ukrinformu, komandant vojske Sirski je podsetio da Ukrajina već ima uspešno iskustvo oslobađanja Harkovske oblasti u jesen 2022. godine.
„Uspeli smo da oslobodimo značajan deo Harkovske oblasti. Tada je došlo do kolapsa ruskog fronta velikih razmera", rekao je Sirski.
Međutim, kada je 10. maja nastupila nova ofanziva u Harkovu, ukrajinski borci su odmah bili prinuđeni da se povuku nekoliko kilometara, dozvoljavajući Rusima da zauzmu pogranična sela.
Zašto se to dogodilo?
Pojedini stručnjaci i vojska ističu da prva linija odbrane, koja obuhvata sigurnosnu liniju sa minsko-eksplozivnim barijerama, protivtenkovskim rovovima i betonskim „zmajevim zubima", nije na odgovarajući način pripremljena.
Reč je o području između 1,5-6 kilometara od granice i koja je trebalo da značajno uspori kretanje neprijatelja.
Bivši načelnik inženjerije, a sada načelnik Državne specijalne službe za saobraćaj, general Aleksandar Jakovec, kaže da je najspremnija odbrambena linija u Harkovskoj oblasti izgrađena na trećoj liniji, odnosno 17-35 kilometara od državne granice.
On objašnjava da je zbog stalnog granatiranja bilo nemoguće utvrditi liniju odbrane u oblasti Harkov upotrebom inženjerske opreme i armirano-betonskih konstrukcija.
Tvrdnje pojedinih vojnika o nepostojanju ukopanih betonskih utvrđenja u blizini državne granice general naziva apsurdnim.
Promena komandanta
Obrana Harkovske oblast, sada je poverena Mihailu Drapatiju.
On je zamenik načelnika Generalštaba, a pre toga je bio na čelu grupe trupa na desnoj obali Hersonske oblasti.
Međutim, iznenadna promena komandanta operativno-taktičke grupe u ovom pravcu može da ukaže na to da ukrajinski plan za odbranu Harkovske oblasti nije išao po planu.
General Mihail Drapati postao je novi komandant u Harkovskoj oblasti umesto Jurija Galuškina.
Prošle godine je komandovao snagama na desnoj obali Hersonske oblasti na čelu Kahovske operativne grupe, a zatim je unapređen u generalštab i zadužen za obuku trupa.
„Oni ne menjaju komandante tek tako. To znači da su otkriveni nedostaci", rekao je izraelski vojni stručnjak Dejvid Hendlman u intervjuu za BBC ukrajinski servis.
Kostjantin Mašovec, ukrajinski analitičar iz grupe „Informacioni otpor", na Fejsbuk stranici izneo mišljenje da je prethodni komandant za Harkov smenjen upravo zato što nije pripremio odbranu.
To je omogućilo ruskim trupama da prilično brzo i bez prepreka napreduju nekoliko kilometara na ukrajinsku teritoriju i zauzmu pogranična sela.
Vojni stručnjak i istoričar Mihail Žirohov je siguran da će novi komandant Mihail Drapati promeniti pristup odbrani u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, već je stavljeno na raspolaganje nekoliko „svežih" brigada Oružanih snaga Ukrajine.
I vojna komanda ukrajinske vojske govori i o prebacivanju rezervi.
Neke jedinice, poput Treće jurišne brigade Oružanih snaga Ukrajine, već su javno objavile prelazak u Harkovsku oblast.
„Međutim, prebacivanje dodatnih rezervi u ovu oblast može biti rizično", kaže Žirohov.
Dejvid Hendlman naglašava da je jedan od ciljeva Rusije da odvuče ukrajinske rezerve sa drugih pravaca.
„U budućnosti će najvažnije pitanje biti odnos snaga i najvažnija stvar - tempo. I kojom će brzinom tempom svaka prebaciti rezervne snage", smatra izraelski vojni stručnjak.
Ruska vojska trenutno vodi ofanzivu u Harkovskoj oblasti malim snagama od nekoliko bataljona.
Prema podacima Generalštaba Oružanih snaga, Rusija je poslala pet bataljona (otprilike 2,5-3 hiljade vojnika) u juriš na Volčansk.
Procenjuje se da je ukupno između 30.000 i 35.000 ruskih vojnika grupisano u ovoj oblasti.
Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Litvinjenko rekao je da više od 30.000 ruskih vojnika učestvuje u napadu na oblast Harkov.
„Plan Rusa je tek počeo da se sprovodi, a mi još nismo videli glavne snage i sredstva koja su se okupila", kaže Mihail Žirohov za BBC ukrajinski servis.
On predviđa da bi drugi ešalon ruskih trupa mogao biti uveden 16. maja, a treći otprilike 20. maja.
Prema njegovom mišljenju, do tada Rusija planira da maksimalno sprovede taktički plan u pravcu Harkova.
Ali mišljenja stručnjaka se značajno razlikuju oko toga šta je tačno ovaj taktički plan.
Šta je cilj Kremlja
Zapadni mediji, poput Njujork tajmsa, ne isključuju da je cilj Rusije da se što više približi Harkovu, počne artiljerijske napadne ili da ga zauzme.
Čini se da bi to moglo da pogura rukovodstvo Ukrajine na pregovore sa Vladimirom Putinom.
Međutim, većina vojnih analitičara primećuje da je grupacija ruskih trupa premala da bi izvršila napad velikih razmera ili opkoljavanje milionskog grada.
Prema rečima Dejvida Hendlmana, glavni zadatak Rusa sada je da izgrade čvrstu „tampon zonu" u blizini ukrajinske granice u Harkovskoj oblasti.
Putin je javno najavio ove planove početkom godine.
„Ne isključujem da ćemo biti prinuđeni da stvorimo određenu 'bezbednosnu zonu' na teritoriji koju kontroliše kijevski režim", rekao je on 18. marta, razmišljajući o mogućem odgovoru Rusije na granatiranje Belgoroda.
S obzirom da, prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, napade na ovaj ruski pogranični grad najčešće izvode višecevni raketni sistem Vampir (češka verzija sovjetskog protivvazdušnog raketnog sistema Grad) sa dometom od 40-42 kilometra, verovatno je da Kremlj planira da ovu „zonu" potisne duboko u Ukrajinu.
Prema Hendlmanu, Rusi će pokušati da uđu duboko na tom pravcu, kod Volčanska i Lipcija, a zatim da ih ujedine.
„Ako bude uspešni, očigledno će hteti da ih povežu i da naprave spojenu liniju duž granice. Iz kontura granice se vidi da postoje dve izbočine u pravcu Rusije i verovatno će pokušati da ih preseku".
Ukrajinski analitičar Mihail Žirohov ima drugačije mišljenje.
Prema njegovim podacima, pravac napada na Lipku i, shodno tome, dalje na Harkov je diverzija.
Glavni zadatak ruske vojske je da zauzme Volčansk i krene na jug kako bi presekla logistiku ukrajinskih snaga kod Kupjanska.
Ovaj strateški važan grad, veliki železnički čvor na reci Oskil, Ukrajinci su oslobodili u jesen 2022.
Ruska vojska od tada ulaže značajne napore da ga ponovo okupira.
Najsnažniji napadi traju od oktobra 2023. godine, ruske trupe bezuspešno pokušavaju da potisnu Ukrajince sa istočne obale Oskola i priđu Kupjansku.
Ukoliko Rusi uspeju da dođu u pozadinu ove grupe, situacija na ovom delu fronta će se značajno pogoršati za Ukrajince.
Ruska vojska već sada aktivno granatira mostove na putevima snabdevanja ukrajinskih trupa u blizini Volčanska, posebno na rekama Vovča i Severni Donjec, pokušavajući da izoluje područje neprijateljstava.
Međutim, primećuje Žirohov, Rusi do sada nisu uspeli da probiju ukrajinsku odbranu do značajnije dubine i postignu uspeh u sprovođenju planova.
Dejvid Hendlman je saglasan.
„Ovde je zasad 'ratna magla'. Ali nije jasno da su dejstva Rusa dostigla nivo operativnog prodora", naglašava on.
„Situacija je nepovoljna po Ukrajince, ali se ozbiljan prodor fronta ne planira u bliskoj budućnosti. Čak i ako Rusi zauzmu Volčansk i Lipci, to ne znači da će se front dalje širiti. To jednostavno još jednom pokazuje očigledno nedovoljnu spremnost ukrajinske odbrane u ovom pravcu".
Prema podacima vojne komande Ukrajine, 13. maja ruska vojska je nastavila da izvodi jurišna dejstva u pravcu Harkova i aktivno koristi avijaciju.
Ukrajinci pokušavaju da pređu u kontranapad i da odbiju Ruse sa severne periferije Volčanska.
„Stvorene rezerve su premeštene na harkovski pravac. U zavisnosti od razvoja situacije, nastaviće se formiranje grupe. Obezbeđene su i dovoljne količine naoružanja", saopštava ukrajinska vojna komanda.
Ruske vlasti ne daju izjave o otvaranju novog fronta u Ukrajini.
Ministarstvo odbrane je samo u dnevnom brifingu 11. maja izvestilo da je prethodnog dana „oslobođeno", odnosno zauzeto pet sela u oblasti Harkova.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
Bonus video: