Ponašanje dela opozicionih partija, od kojih pojedine prete i bojkotom izbora ako im se ne odobre neregularne liste, pokazuje nedostatak stranačke infrastrukture i to da ni sami nisu spremni na uslove koje su zahtevali, ocena je stručnjaka
Deo opozicije koji je insistirao na izmeni izbornih uslova, pa se sapleo o sopstvene zahteve, koje njihove liste nisu ispunile, pokazuje nedostatak stranačke infrastrukture, ali i kontradiktornost u svom ponašanju, ocena je sagovornika Kurira. Kako dodaju, najavom bojkota ukoliko im liste, iako nepravilne, ne budu prihvaćene, izazvaće samo kontraefekat i kod sopstvenih birača.
Konfuzija
Naime, nekoliko lista opozicionih stranaka odbila je Gradska izborna komisija zbog nepravilno popunjenog obrasca, neispunjavanja rodne zastupljenosti, ali i kandidovanja ljudi koji su menjali prebivalište u poslednjih 11 meseci, što je pravilo usvojeno kao predizborni zahtev opozicionih stranaka koje izlaze na beogradske izbore 2. juna. Zbog toga je deo opozicije, s kandidatom za gradonačelnika Kreni-promeni Savom Manojlovićem na čelu, najavio da će, ako im ne budu sve liste proglašene do petka do 12 časova, 2. juna krenuti u blokadu. Istovremeno, pojedini opozicionari poručuju da su uslovom o vremenu stanovanja mislili na birače, a ne na kandidate na listama (?!).
Sagovornici Kurira saglasni su u oceni da je ovo amatersko ponašanje dela opozicije samo pokazatelj da ni sami nisu bili spremni na uslove koje su zahtevali.
- Čini mi se da opozicija ovakva kakva jeste, instrumentirana i pomalo nesložna, mnogo zahteva i traži, a nema infrastrukturu da isprati te svoje pretnje. Mislim da su oni preteranim pritiscima i politikanstvom negde izgubili vreme, pa umesto da grade infrastrukturu svojih stranaka, više su se bavili napadima na vlast misleći da im neće izaći u susret po pitanju zahteva. A kada su im prihvaćeni uslovi, našli su se u situaciji blage panike kako da uopšte sami ispune sve to - ukazuje za Kurir izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Predrag Lacmanović.
Kako ističe, glavni problem je što nemaju pravu stranačku strukturu, kao što je, kaže, nekada imao DS, da mogu da ispoštuju sve što je potrebno za prikupljanje potpisa pa svega ostalog.
- Sada se stvara konfuzija i pitanje je koliko su građani upoznati sa tom problematikom. Deo građana vidi da vlast opstruira nešto, iako u ovoj situaciji neke stranke, koje ne ispunjavaju uslove da na legalan i legitiman način učestvuju na izborima, traže da im se dozvoli nešto za šta su optuživali vlast, što je krajnje kontradiktorno - istakao je on.
Mešetarenje
Po pitanju eventualnog bojkota koji najavljuju, Lacmanović kaže da im to nije dobar potez.
- Ako je zaista tako, da oni ne ispunjavaju uslove a prete bojkotom, to je jako nezrelo ponašanje i mislim da neće dobro proći ni kod njihovih birača. Jednostavno, gube na kredibilitetu svojim ponašanjem - zaključio je Lacmanović.
Sociolog Vladimir Vuletić ukazuje na apsurd teze da građani koji su menjali adresu ne mogu da glasaju, ali mogu da budu na izbornim listama.
- Očigledno da oni koji su se zalagali za ovu stvar nisu vodili računa o tom aspektu dovoljno, ali to je pravno pitanje koje je regulisano načelima koje kaže da ako imate pravo da glasate, imate pravo i da bude izglasani, odnosno da budete na listi i obrnuto. Potpuni je previd opozicije to pitanje i nije mi jasno kako sada mogu da se bune. Teško je zaista imati razumevanja za takvu stvar ako je jasno da se postavljaju u celoj stvari bez jasne ideje, već mešetare - smatra Vuletić.
On za Kurir ukazuje da je od početka delovanja opozicije po ovom pitanju sve slutilo na to da do ovako nečega može da dođe.
- Ušlo se u jednu priču koja je nenačelna, pa se sada, kada vam ne odgovara, zalažete za nešto suprotno. No, i ako budu bojkotovali, neće ugroziti legitimnost izbora - konstatovao je Vuletić.
Bonus video: