Pre 73 godine, 12. februara 1951, iranski šah Mohamad Reza Pahlavivenčao se sa Sorajom Esfandijari-Bahtijari u raskošnoj palati Gulistan u Teheranu. No, samo sedam godina kasnije, 1958, par se razveo, a Soraja je iz tog braka izašla sa epitetom koji ju je pratio do kraja života - "princeza tužnih očiju". Mnogi tvrde da su supružnici imali pravu ljubav, ali, nažalost, nisu uspeli da pobede prepreke.
Priča kaže da je iranski šah, tada sveže razveden od egipatske princeze Favzije Fuad, video sliku 18-godišnje Soraje, koju mu je pokazao njen blizak rođak, i istog trena se "zaljubio".
Odmah ju je pozvao u svoju palatu na večeru sa kraljicom majkom, Tadž Ol-Muluk. Nakon svečane večere Sorajin otac joj je navodno rekao: "Šahu si se mnogo dopala. Da li si spremna da se udaš za njega?" Već sutradan par je bio veren, a Reza je ovu lepoticu zaprosio vereničkim prstenom sa dijamantom od 22,37 karata.
Međutim, Soraja nije naišla na dobar prijem kao princeza u Iranu, njeno katoličko vaspitanje i odrastanje u Nemačkoj, te školovanje u Švajcarskoj i Engleskoj, učinili su je osobom u koju narod nije imao poverenja, a islamski sveštenici javno su govorili da šah nije trebalo da oženi ženu koja je polu Evropljanka i koja nije vaspitana kao muslimanska. Mnogo godina kasnije Soraja će napisati: "Bila sam glupača. Nisam znala skoro ništa o geografiji, legendama moje zemlje; ništa o svojoj istoriji, ništa o muslimanskoj religiji".
Venčanje sa 1, 5 tonom cveća, 2.000 zvanica i venčanicom od 6.000 dijamanata
Venčanje je održano u Gulistan palati, a bilo je u najmanju ruku spektakularno - ukrašeno je sa 1, 5 tonom orhideja, lala i karanfila, koje su dopremljene avionom iz Holandije. Svadbi je prisustvovalo preko 2.000 zvanica, a zabavljao ih je čak i konjički cirkus iz Rima.
Iako je šah goste zamolio da umesto poklona novac doniraju dobrotvornim organizacijama, par je dobio skupocene darove poput stola sa crnim dijamantima od Josifa Staljina, staklenu činiju koju je dizajnirao legendarni Sidni Vo od američkog predsednika Harija S. Trumana, srebrne antikvarne svećnjake od kraljice Elizabete i još mnogo toga ekstravagantnog i skupog.
Soraja je nosila haljinu brenda Christian Dior, napravljenu od 34 metara srebrnog lamea optočenog biserima, 6.000 komada dijamanata i 20.000 pera marabu ptice. Haljinu je upotpunila sakoom u velom za svečanu ceremoniju, a ova spektakularna kreacija je navodno težila 20 kilograma. U stvari, haljina je bila toliko teška da je usred venčanja jedna od Sorajinih pratilja otišla sa makazama do šlepa kako bi pokušala da je učini lakšom. Nakon ceremonije, sako i veo zamenjeni su kompletom nakita, odnosno ogrlicom, narukvicama, prstenjem, minđušama i krunom, od smaragda i dijamanata. S obzirom na to da je bila sredina februara i da se palata nije grejala, mlada je u večernjim satima nosila i ogrtač od nerca i vunene čarape, koje je skrivala ispod haljine, kako bi se ugrejala.
Gala venčanje i lepa ljubav, ali neslavan kraj
Istoričari svedoče da je ova dama obožavala Evropu i da je za nju stari kontinent bio model za sve u životu. Tako je i svog supruga hvalila kada je pokazivao "evropske" osobine ličnosti, dok ga je kritikovala kada se ponašao na "orijentalan" način. Ona nije volela Iran i teško je podnosila tamošnji stil života i atmosferu u Teheranu. S druge strane, bila je srećna jer se školovala u Evropi i obožavala je Pariz, pišući o njemu najlepše reči: "Tamo je moje srce svakog dana ispunjeno suncem. Život je tamo bio lagan... Bilo je divno što mogu da odem u bioskop, popijem čašu limunade na terasi bara... mala, "zabranjena" zadovoljstva".
Par je uživao u balovima pod maskama, i sa zadovoljstvom su ih često organizovali, a Soraja je jednom prilikom otkrila i da je jedino što je moglo njenog supruga da izvuče iz depresije, u koju bi ponekad upadao, bio - seks. Ona ga je zato, po sopstvenom priznanju, često i rado pozivala u svoju postelju.
Uprkos međusubnoj privlačnosti i slozi Soraja i Reza imali su i niz problema u braku - ona se loše slagala sa njegovom majkom i sestrom, koje su bile posesivne i dominatne i težile su da svu njegovu ljubav zadrže za sebe, a kamen spoticanja je bio i njen slobodan duh, koji se nije uklapao sa iranskim vrednostima. Tako je njena fotografija u kupaćem kostimu iz Majamija, nastala prilikom posete Americi, naišla na oštre osude u Iranu, a potom je i zabranjeno njeno objavljivanje.
No, ono što je bio početak kraja u braku iranskog šaha i kraljice bila je činjenica da ona nije uspela da obezbedi šahu muškog naslednika. Kada su im lekari saopštili da Soraja nikada neće moći da ima decu, nastupila je velika kriza u braku. Šah se susreo sa pritiscima da dobije naslednika po svaku cenu, a i sam je to želeo, te je predložio Soraji da formalno oženi drugu ženu kako bi mu rodila dete. S druge strane, ona je insistirala da on promeni Ustav tako da tron može da nasledi njegov polubrat, ali niko se nije slagao sa idejom onog drugog.
Uprkos Sorajinoj borbi da do razvoda ne dođe, te opsežnim pregovorima koje je šah imao sa njom kako bi je nagovorio da oženi još jednu ženu da mu rodi dete, ona nije želela da podlegne pritiscima i "naruši svetost braka". "Ne mogu da prihvatim da delim ljubav svog muža sa drugom ženom", rekla je tada.
Šah je na kraju 1958, sedam godina posle venčanja, u suzama objavio njihov razvod u govoru koji je emitovan na radiju i televiziji. Soraja je naknadno izjavila da on nije imao drugg izbora osim da se razvede od nje, a da je ona sama "žrtvovala svoju sreću".
"Pošto je Njegovo carsko veličanstvo Mohamed Reza Pahlavi smatrao neophodnim da naslednik prestola mora da bude direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju, ja ću, uz najdublje žaljenje, u interesu budućnosti države i dobrobiti naroda i u skladu sa željom Njegovog Veličanstva Cara, žrtvovati svoju sreću i izjaviću da pristajem da se razvedem", izjavila je tada 25-godišnja carica iz kuće svojih roditelja u Kelnu u Nemačkoj.
Britanski ambasador u Iranu medijima je tada rekao da je "Soraja bila šahova jedina prava ljubav" i da je on "čovek na emotivnoj raskrsnici koji nije mogao da se suoči sa tim da se upravo razveo". Sam šah je jednom novinaru nakon razvoda, na pitanje o osećanjima prema bivšoj ženi, odgovorio da "niko ne može da gaji tajnu ljubav duže od njega"
Sorajin život posle razvoda od šaha
Godinu dana kasnije Mohamad Reza Pahlavi ponovo se oženio, sa Irankom Farom Dibom, sa kojom je dobio četvoro dece, uključujući i dva sina. Ironično, na kraju se ispostavilo da mu naslednik nije ni bio potreban. Naime, nakon političkih pobuna 1978. i 1979. godine i Iranske revolucije monarhija je u ovoj zemlji ukinuta. Šah je umro godinu dana kasnije, u julu 1980.
Soraja je, pak, bila dobro nagrađena za razvod od šaha; zadržala je titulu NJ.K.V. Soraja od Iran, a dobila je i neverovatnu finansijsku odštetu. Šah joj je kupio penthaus u Parizu procenjen na 3 miliona dolara, isplaćivana joj ogromna mesečna alimentacija sve do 1979, kada je šah svrgut sa prestola. a uz to je dobijala u različite luksuzne poklone u vidu luksuznih automobila i skupocenog nakita.
Ona je živela na visokoj nozi i u gala stilu u Evropi, a čak je na kratko bila i glumica, pojavivši se u filmu "I tre volti" iz 1965. godine. Takođe se pojavila kao lik po imenu Soraja u filmu "She", a imala je i nekoliko usputnih romansi sa evropskim glumcima i režiserima.
Tokom svojih poslednjih godina Soraja je živela u luksuznom kvartu u centru Pariza, često je posećivala zabave koje je organizovala vojvotkinja de La Rošfuko i uživala je u ispijanju pića u baru hotela "Plaza Athénée", koji se nalazio preko puta njenog stana. Često je bila u društvu drugih uticajnih, slavnih ličnosti, uključujući Lili Kler Saran, još jednu damu omiljenu u pariskom visokom društvu.
Iako je Soraja bila okružena bogatstvom i luksuzom, do kraja života nije uspela da pronađe pravu sreću: romantičnu vezu sa italijanskim rediteljem Frankom Indovinom prekinula je njegova tragična smrt u avionskoj nesreći. O tome koliko je zapravo čeznula sa bliskošću možda najbolje svedoči naziv njenih memoara - "Palata usamljenosti".
Kada je krajem 70-ih saznala da njen bivši muž, šah Reza, umire od raka, pisala mu je da ga i dalje voli i da bi volela da ga vidi. On joj je odgovorio, izrazivši želju da i on nju vidi. Međutim, dok je doputovala u Iran, on je već preminuo. Njihova ljubavna priča, iako nesrećna, dovela je do toga da ih je istoričar Abas Milani opisao kao ljubavnike koji su bili pravi jedno za drugo, ali im nije bilo suđeno da opstanu.
( Kurir.rs / Blic žena / T.B. )
Bonus video: