Komesar EU za susedstvo i proširenje u trodnevnoj je poseti Srbiji. Prisustvovao je važnim događajima, a za EUpravo zato pojasnio je šta će Plan rasta za Zapadni Balkan doneti u svakodnevni život ljudi.
Oliver Varhelji, komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje u Beograd je stigao 13.maja, a u toku trodnevne posete sastao se sa brojnim zvaničnicima.
Prisustvovao je poptpisivanju Memoranduma o osnivanju "Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji", i tom prilikom pozdravio ovu inicijativu. Podvukao je značaj jačanja "Tima Evropa" i zastupanja zajedničkih ekonomskih interesa.
Tokom jučerašnjeg dana, Varhelji je u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, posetio Intermodalni terminal u Batajnici.
Prisutnima se obratio i tom prilikom govorio o značaju ovog projekta za koji je Evropska unija izdvojila bespovratna sredstva, odnosno grant, u iznosu od 13,8 miliona evra.
Tokom posete, Varhelji je više puta istakao da podržava napore Srbije u reformama koje su preduslov za ostvarivanje ciljeva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, ali i na našem evropskom putu, ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
On je kazao da smo mi evropski narod kome je mesto u EU, kao i da moramo da nastavimo sa reformskom politikom kako bismo išli napred.
Komesar je ekskluzivno za EUpravo zato pojasnio i zašto je Plan rasta za Zapani Balkan važan u širem kontekstu, ali pre svega šta donosi običnom čoveku.
"Važan je recimo zato što građanima Srbije omogućava pristup globalnom tržištu. Mnogo je primera za to koliko ovakvi aranžmani znače građanima Srbije i celog Zapadnog Balkana. Daću vam dva primera. Prvi je smanjenje tarifa u romingu, to je već počelo da se primenjuje i građani to osećaju kada iz Srbije otputuju u inostranstvo ili kada im rođaci koji su na privremenom radu u nekoj od inostranih zemalja dođu za praznike i mogu da koriste usluge operatera po znatno nižoj tarifi", navodi komesar i dodaje:
"Drugi veliki projekat na kome radiomo ove godine je SEPA sistem (Single EUro Payments Area) u Srbiji i Zapadnom Balkanu koji znači da će bankarski troškovi biti isti kao u zemljama Evropske unije. To znači da će najmanje pola milijarde evra godišnje ostajati u državnim kasama zemalja Zapadnog Balkana. Dakle, svake godine, ostajaće ta suma od pola milijarde evra za privredu i građane. Ali ovo je samo prva godina Plana rasta", pojasnio je Varhelji.
Usklađivanje sa Evropskom unijom
Evropski savet dao konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Iz Saveta Evrope navode da će ovaj Plan pokrivati period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će u narednim godinama u okviru Fonda biti obezbeđeno do dve milijarde evra grantova i četiri milijarde evra zajmova za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.
U saopštenju Saveta stoji da je glavni cilj ovog projekta da podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.
Projekat će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, kao i reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.
Da bi dobio podršku u okviru ovog instrumenta, svaki partner u regionu mora da pripremi Reformsku agendu, u kojoj se navode reforme koje planira da preduzme kako bi se postigli ciljevi projekta.
Zemlje Zapadnog Balkana će morati da misle i o tome kako se očekuje da mere uključene u Reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
(M.A./EUpravo zato)