Na inicijativu Aleksandra Šapića, predsednika Privremenog organa Grada Beograda, do sada je na Savskom keju uklonjeno više od 100 nelegalnih splavova koji su godinama predstavljali ne samo ruglo već i veliki ekološki problem!
Ti divlji objekti ozbiljno su narušavali životnu sredinu izbacivanjem otpadnih voda, hemijskih sredstava i đubreta u reku, narušavanjem obale i njenog biljnog i životinjskog sveta, a Šapić je prvi čovek na čelu prestonice koji se uhvatio ukoštac s višedecenijskim nemarom i uprkos opstrukcijama ozbiljno krenuo u uređenje šetališta i priobalja.
- Prvi korak bili su analiza i popisivanje svih splavova, a bilo ih je ovde između 105 i 107, nakon čega smo ušli u proceduru otvaranja licitacije za nove pozicije koje smo iscrtali u skladu sa ekološkim i bezbednosnim standardima, sa dozvoljenom udaljenošću reni bunara i svim onim što ovaj prostor ovde nije ispunjavao. Tada se ušlo u prvu, pa u drugu licitaciju, i sada mogu reći da je ovde od više od sto splavova ostao još samo jedan - rekao je Šapić pre sedam dana i dodao da je "od svega najvažnije to da je krenulo čišćenje obale i oslobađanje ovog prostora".
On je i najavio da će se ubuduće na potezu od tri kilometra nalaziti svega 28 pozicija za te objekte.
- Ono što je pre tri godine delovalo kao nemoguća misija, sada je urađeno, ali ovo nije kraj. Svi splavovi će imati prečišćivače otpadnih voda, svako će imati svoj priključak za vodu i struju. Nijedan neće biti diskoteka, jer ovo je rezidencijalni deo i ovde ne mogu noću da rade klubovi i da ugrožavaju ljude - dodao je, i najavio i uklanjanje onih splavova koji nemaju osnovu da budu na lokacijama u delu Savskog keja od Brankovog mosta do Ušća.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe za Kurir da, pored zagađenja životne sredine, imamo čitav niz drugih problema ekološke prirode zbog nelegalnih splavova, kao što su buka i narušavanje pejzaža.
- Problem je i sa gostima splavova koji automobilima izlaze na nasip i silaze do reka, što je situacija nezamisliva u civilizovanom svetu - kaže on i dodaje da "neke oaze prirode jednostavno moraju ostati sačuvane".
- Održivost naših života i budućih generacija mora da bude strogo zaštićena. Ne može se dozvoliti da na račun ličnog zadovoljstva i profita pojedinaca uništavamo sve oko sebe.
Ogroman broja splavova na jednom mestu utiče veoma negativno na životnu sredinu i to na više frontova, o čemu za Kurir priča Dejan Zagorac iz Eko-centra.
- Splavovi direktno u reku izbacuju otpadnu vodu, i to ne samo fekalije već, što je još gore, razna hemijska sredstava koja se koriste za pranje sudova, čišćenje splavova i slično. Gosti splavova bacaju pikavce, plastiku, flaše... Zatim, splavovi utiču na biljni i životinjski svet, koji je baš najbujniji pri obali i kojima se zauzima životni prostor - kaže Zagorac i dodaje da u Beogradu ima nekoliko zaštićenih prirodnih celina u kojima žive određene zaštićene vrste biljaka i životinja, na koje negativno utiču svi ovi aspekti, kao i buka i svetlosno zagađenje.