SRBIJA, ZEMLJA JEDINACA I PROPALIH BRAKOVA: Amaterska greška mladenaca uzrok eskalacije razvoda
Srbija, zemlja jedinaca
Trend smanjivanja porodice i samačkog života prisutan je u gotovo svim razvijenim zemljama sveta, a naročito u Skandinaviji i zemljama Zapadne Evrope, ukazuje Nebojša Savić, porodični terapeut.
Međunarodni dan porodice, koji se u celom svetu obeležava 15. maja, Srbija dočekuje sa statistikom da u našoj zemlji živi 1.904.314 porodica, od kojih 1.311.712 njih čine porodice sa decom. Iako je najzastupljeniji oblik porodice u našoj zemlji - bračni par sa decom, Srbija je postala zemlja jedinaca, o čemu veoma slikovito govori podatak da čak 54 odsto porodica u našoj zemlji gaji samo jedno dete, svega 36 odsto porodica gaji dvoje dece, oko osam odsto roditelja gaji troje dece, dok je udeo porodica sa četvoro i više dece manji od dva procenta.
Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) ističu da se najveći broj dece i dalje rađa u braku, a brojke svedoče da u našoj zemlji živi 825.428 bračnih parova sa decom i svega 76.238 vanbračnih parova sa decom. Zabrinjava, međutim, podatak da u Srbiji čak 320.057 majki samostalno podiže decu, a teret samohranog roditeljstva nosi i 89.989 očeva.
Rezultati najnovijeg popisa stanovništva govore da svaka treća porodica u našoj zemlji nema dete, kao i da je svako treće domaćinstvo samačko. U periodu od 2011. do 2022. broj samačkih domaćinstava porastao je za 218.478 osoba, ali je istovremeno porastao i broj majki koje žive same sa decom za 28.000, dok je broj očeva koji žive sami sa decom veći za 13.554. Zanimljivost u vezi sa Beogradom glasi da čak 20 odsto porodica u prestonici čine zajednice "majka sa detetom".
Porodični terapeut i predsednik Udruženja za brak i porodicu Nebojša Savić ističe da ovi statistički podaci u velikoj meri demantuju mit da u našoj zemlji postoji kult braka i porodice, jer svaka četvrta žena nikada nije izašla pred matičara, a svaki treći muškarac takođe nije izgovorio sudbonosno "da".
Propali brakovi
Svaki četvrti bračni par stavi tačku na svoj brak, a petina njih razvede se u prvim godinama braka. Podaci takođe govore da propali brak iza sebe danas ima oko 300.000 naših sugrađana, što je za petinu više nego prošle decenije.
- Trend smanjivanja porodice i samačkog života prisutan je u gotovo svim razvijenim zemljama sveta, a naročito u Skandinaviji i zemljama Zapadne Evrope - što je ekonomski status osobe veći, ona dolazi do zaključka da joj nije potreban partner kako bi sa njim delila troškove života i odlučuje se za samostalni život, koji ponekad uključuje i samohrano roditeljstvo, a nekad život na dve adrese. Otkad je na porodičnu "scenu" planete stupilo surogat materinstvo, veliki broj žena i muškaraca došao je do zaključka da im ne treba partner da bi imali porodicu, a priča o binarnim seksualnim identitetima koja je u poslednje vreme postala dominantan diskurs u javnom govoru dodatno problematizuje celu ovu priču - konstatuje naš "Politike".
Nebojša Savić, koji se upravo vratio iz Amerike u kojoj je držao savetovanja za bračne parove, ističe da veliki broj partnera u ovoj zemlji živi na dve adrese, iako su formalno u braku, jer im je karijera na prvom mestu i život podređuju profesionalnom napredovanju i sticanju dobre zarade.
On tužno konstatuje da smo kao društvo skloni "uvozu" loših obrazaca življenja sa Zapada, pa ga ne bi začudilo da trend života na dve adrese zaživi i u našoj zemlji. Optimizam mu uliva jedino činjenica da najveći broj ljudi u Srbiji na pitanje šta su vam najveće vrednosti u životu i dalje odgovara - brak i porodica.
- Kao porodični terapeut ipak moram da primetim da naši sugrađani prebrzo ulaze u brak, a kada to kažem mislim na činjenicu da ne upoznaju dobro osobu sa kojom izlaze pred matičara, već sa ružičastim naočarima i nerealnim očekivanjima staju na ludi kamen. Zbog toga ne čudi podatak da se najveći broj parova razvede u prvim godinama braka, bez obzira na činjenicu što su u međuvremenu postali roditelji. Zanimljivo je da petina svih razvedenih partnera rešava da stavi tačku na bračnu priču nakon dvadeset i više godina braka, kada imaju subjektivni doživljaj da su decu ispratili na životni put - zaključuje Nebojša Savić.
On podseća na reči mudrog Duška Radovića, koji je govorio da je dva puta u životu potrebna sreća - prilikom izbora bračnog druga i posla i ističe da je zdrava porodica preduslov za zdravo društvo, jer društvo počinje da se urušava onog momenta kada "osnovna ćelija društva" doživi malignu metamorfozu.
Osnaživanje porodice
Povodom Međunarodnog dana porodice oglasili su se i resorni ministri. Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju, ukazala je da je porodica najvažniji nacionalni interes, dok je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, naveo da je savremena porodica pred brojnim izazovima, zbog čega je treba dodatno osnaživati.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski je istakla da će se ministarstvo na čijem je čelu "boriti za svaku porodicu i svako dete u našoj zemlji".
Žigmanov je zaključio da je "porodica jedan od stubova svakog društva, a zdravi odnosi u porodici su pouzdan temelj za budućnost celokupne zajednice".
- Izazovi su ekonomske i društvene tranzicije, a utiču na pojavu i produbljivanje socijalnih, finansijskih, moralnih i emotivnih poteškoća u porodici. Promene koje se dešavaju velikom brzinom u svim segmentima savremenog društva, naročito u delu izloženosti uticajima sadržaja na društvenim mrežama, ostavljaju značajne posledice i na stanje, razvoj, ulogu i mesto porodice u društvu - naveo je Žigmanov.
Bonus video: