Nismo ni prvi ni jedini koji primećuju da nam pogled zamagljuju prah trivijalnosti i taština, i da zbog toga pored krupnih i važnih stvari prolazimo ne primećujući ih. Isto tako, od buke i besa učesnika političke utakmice ne čujemo pravi glas.
Tako nam se desilo da sasvim nezapaženo promakne ono što je rekao Anđelko Aćimović, otac ubijene učenice "Ribnikara" Angeline.
Gostujući na jednoj televiziji on je kazao:
- Gradonačelnik Šapić je mirno, tiho, došao kod svake porodice, ponudio pomoć, platio je sve troškove oko sahrana, svakoj porodici je pomogao finansijski... I sada, pre isteka jedne godine, ponovo je pružio finansijsku pomoć svima, ovog puta i ljudima iz druge opštine, jer Mladenovac pripada Beogradu, a Malo Orašje Smederevu, i to je gest koji zaslužuje svako poštovanje, ali taj čovek nigde reč nije rekao o tome - kazao je Anđelko Aćimović.
Ima pojava, ljudi i gestova pred kojima čovek može samo da prikloni glavu.
I ima situacija u kojima je nedvosmisleno jasno, jasno van svake sumnje, i jasno nezavisno od političke i svake druge podele, na kojoj je strani istina.
Tako je od pre dve hiljade godina, kada je Isus Hrist u besedi na gori kazao:
"Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide: inače plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima… A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Da bi milostinja tvoja bila u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno."
Dešava nam se da o nekim događajima i nekim ljudima sudimo zavedeni predrasudama, strastima ili netačnim informacijama. Ali, kao što smo rekli na početku, kad se razgrne ta prašina, i kad nam se ukaže istina, jedino što možemo da uradimo je da je prihvatimo.
I ne moramo ništa o njoj da govorimo.