Mart je bio mesec frankofonije i Francuska je tim povodom u celom svetu, pa i u Srbiji, organizovala niz događaja i promocije francuskog jezika, kulture, ekonomije, kao i vrednosti koje su je izgradile i koje uspešno zastupa unutar Evropske unije.
Unapred se izvinjavam lektorima, prijatelju Danku i drugim jezičkim čistuncima na podužim rečenicama, neki bi rekli da je to stil, a neki da je odsustvo stila. Kako vam volja.
Elem, velike francuske kompanije dolaze u Srbiju, od „Veolije“, preko „Vansija“, „Aksijansa“, „Savencije“, koja stoji iza naših čuvenih sireva, tj. „Bisera“, preko velikih ulaganja u farmaceutsku industriju i kozmetiku. Sve nam to govori da je tržište Srbije, kao najveće na ovim prostorima, zanimljivo francuskim investitorima i da naša ekonomska diplomatija mora još više jačati.
Veze Francuske i Srbije su neraskidive, istorije nam se u dobroj meri prepliću, od Jelene Anžujske do stvaranja moderne srpske države, pomoći Karađorđevim ustanicima 1804. i velikih, tj. svetskih ratova, kada smo se zajedno borili za slobodu Evrope. Ne treba zaboraviti ni novije događaje, kada je Francuska stajala uz Srbiju, naročito od 2000. godine do danas na njenom evropskom putu. Tu je i Plan rasta, kao buduća ekonomska veza Evropske unije i Srbije, gde je Francuska, uz druge evropske partnere, odigrala značajnu ulogu kako bi se ovaj plan rasta iz najavljenog plana pretvorio u rast.
Kako mi je analiza ustava pasija, a donekle i deo doktorata koji sporo pišem na Filozofskom fakultetu, na Odeljenju za antropologiju i etnologiju, a uzgred sam, ako niste dosad primetili i pravnik, vratiću vas i na naš Ustav iz 1835. godine. Za početak, činjenica je da je tada Sretenjski ustav rađen po ugledu na francuski i belgijski ustav. Naime, tada je knjaz Miloš svom bliskom saradniku i vizionaru Dimitriju Davidoviću poverio zadatak da za mladu državu Srbiju izradi i Ustav, zlu ne trebalo. U isto vreme, čisto zanimljivosti radi, a i da malo privatizujem tekst, te 1835. godine gospodin Šarl Luj Havas je u Francuskoj osnovao prvu marketinšku kompaniju „Havas“, u kojoj danas radim, kao i Asošijejted frans pres, za koji sam često davao izjave. Postoje naznake i da je gospodin Havas bio i u kontaktu s našom mladom državom, možda i sa Dimitrijem Davidovićem. Dimitrije je, gle čuda, takođe i osnivač prvih medija u Srbiji Novina serbskih, što ga svrstava uz ove svetske pionire novinarstva. Pored toga, njemu dugujemo i zahvalnost za uvođenje reči ustav u naš jezik kojim menja jednu tuđicu, stranu reč.
Istražujte, dragi moji, istražujte svoju istoriju, začudićete se koliko je tu živih veza sa Evropom i našim partnerima unutar Evropske unije, kao i sa SAD, tj. veza Srbije sa „kolektivnim Zapadom“, kako ga krste oni koji ni Zapad, a ni te slobode baš i ne vole i ne prihvataju.
Nedavno sam u lepom Smederevu, gde je Davidović završio svoj život, pronašao nekoliko tragova njegovog postojanja, njegove kuće više nema, ali su tu bronzana ploča i spomenik na kojima se navodi njegov rad na medijskim slobodama, kako bismo to danas rekli, ali uz ređe pominjanje njegovog rada na Ustavu. Možda je to i zbog činjenice da je taj moderan Ustav Srbiju, tj. kneza Miloša Obrenovića obavezivao faktički samo dve nedelje, jer su se neke sile, od Rusije do Turske, zalagale da Srbiji i srpskom narodu ne ostane moderan Ustav i te, u tim carstvima tada slabo cenjenje, građanske slobode.
Na kraju, da se približimo i našoj spoljnoj politici i trenutnom radu na tome da Srbija postane punopravna članica Međunarodne organizacije frankofonije i da uradi sve što je moguće da svoje vekovne kulturne veze s Francuskom stavi u funkciju punopravnog članstva. Tome pomaže i sada već znatno povećanje broja škola u Srbiji u kojima deca uče francuski, što je nekako prošlo nezapaženo u našim medijima.
Da je Srbija konačno izradila i usvojila strategiju spoljne politike o kojoj vam često pišem, zasigurno bi jedan značajan deo bio posvećen upravo frankofoniji.
Da zaključim sa rečenicom kojom započinje francuska himna: „Allons enfants de la Patrie, Le jour de gloire est arrive´!“