Finale ABA lige između Crvene zvezde i Partizana je prava poslastica za sve ljubitelje košarke, zar ne?
Ovo bi trebalo da bude tačan odgovor svakog normalnog zaljubljenika u košarku i simpatizera ili vatrenog navijača svog kluba (koju god stranu izabrao).
Dva evroligaška diva, sa najvećim budžetima u istoriji klubova (po rečima predsednika istih), u epskom okršaju za trofej šampiona regiona.
Euforija se sama po sebi osećala u vazduhu, očekivanje ko će biti najbolji strelac, hoćemo li videti Teovu magiju asistencijama, seriju trojki Pantera, taktičko nadmudrivanje dva izuzetna stručnjaka...
Videli smo mnogo toga dobrog u prva dva meča u kojima je Crvena zvezda slavila kao domaćin.
Videli smo solidnu košarku, možda čak i odličnu, kada se uzme u obzir pritisak i ulog... Ali koga još zanima kako je odigrao ko na terenu. Broje se greške arbitara - umesto poena, izgubljenih lopti i skokova.
Videli smo podršku sa tribina uz standardni repretoar gnusnih uvreda, ali treba svi da budemo srećni jer nikome nije fizički ugrožena bezbednost sa tribina.
Videli smo animozitet koji godinama ne jenjava. Menjaju se sastavi ali neke stvari ostaju iste.
Pitate se, šta je ostalo isto?
Videli smo otvorena pisma, saopštenja, ekspertize, "demistifikaciju", otvoreno targetiranje, vremeplove, a kao i kod svih pravih pisaca, rukopisi se prepoznaju.
Zvuči poznato?
Dokle će glavna tema u svakoj finalnoj seriji biti prepucavanje između klubova koje stvara dodatnu tenziju među navijačima?
Dolazimo do toga da generacije navijača počinju da se istinski mrze, koliko god to dramatično zvučalo.
Po starom dobrom receptu, opravdanje za svoje neuspehe traži se na drugom mestu. Po sistemu "držite lopova", skreće se pažnja sa bitnih stvari ka onim sporednim.
Svaki prosečan ljubitelj košarke poznaje imena svih sudija u ABA ligi, a to nije normalno.
Umesto da se bave arbitrima, klubovima je bolje da naprave analizu gde su pogrešili, a šta uradili dobro u igračkom kadru, jer su i jedna i druga ekipa odigrale ispod svakog očekivanja u Evropi shodno najavama.
Evroliga i njihova pravila koja ne garantuju učešće ni jednom našem timu, već samo obećavaju pozvnicu šampionu, nikako ne pomaže smirivanju tenzije.
Bilo kako bilo, krivica se uvek prebacuje u tuđe dvorište.
Kao što je i najavljeno... podsećanja,saopštenja, analize i ekspertize ćemo gledati i slušati...
Ko god osvoji titulu biće "najzasluženija" na svetu, dok će poraženi ukazivati na neregularnosti. I tako u nedogled.
Ostaje samo jedno pitanje u vazduhu... hoćemo li dobiti šampiona regiona u košarci, ili u saopštenjima?
Svede se na isto...
Do neke nove sezone, najava velikih uspeha u Evroligi i novog martovskog razočarenja.
Da stvar bude gora nego inače, sada imamo i tuču košarkaša...
Kurir sport
BONUS VIDEO: