Treću vaskršnju sedmicu vernici slave kao nedelju svetih žena mironosica, kao i Josifa i Nikodima, koji su bili tajni učenici Hristovi.
Dan žena mironosica obeležava se treće nedelje po Uskrsu. U pravoslavnim crkvenim kalendarima ovo je datum odavanja počasti sećanju na žene mironosice koje su došle posle Hristovog raspeća u pećinu sa njegovim telom i donele smirnu i mirise. Među njima su bile Marija Magdalena, Saloma, Jovana, Marija Kleopova, Marta i Marija, Suzana i drugi.
Praznik je posvećen ženama koje su promenile svoj život i posvetile ga Isusu Hristu kao Učitelju. Pratile su ga svuda. U vreme kada najbliži učenici iz straha i očaja nisu znali šta dalje, žene nisu napustile Sina Božijeg nakon što su ga uhvatili. Krhki i bespomoćni, hrabro su stajali na krstu. Stražari ih nisu mogli oterati. Žene su podelile s Isusom njegov bol i patnju. Podržavali su Majku Božiju. Pratile telo Isusovo do groba.
Žene su prvo došle do groba u mraku, da stvore ritualno pomazanje Njegovog Tela mirom (aromatičnim uljem) i mirisima, po tadašnjem običaju. One su prve svedočile čudesnom Vaskrsenju. Zbog toga su nazvane mironosicama.
Verovanja i običaji
Ovo je dan koji donosi mir ovom svetu. Na ovaj praznik sećaju se i Eve, prvogrešnice, i Majke Božije, koja je podarila velike blagoslove. Uoči Dana žena mironosica, žene se dogovaraju ko će slaviti praznik i sakupljati hranu. Glavna jela gozbe su kajgana i piletina. Na gozbi su prisutne samo žene.
Muškarcima je zabranjeno da učestvuju čak i u pripremama za proslavu (rezanje piletine i sl.). Praznik je posvećen ženama i prate ga različiti obredi.
Jedan od njih je i kumlenija, kojoj su prisustvovale devojke čije su se godine približavale braku. Po pravilu, izvršena je na dan kada se breza kovrčala. Dve prijateljice sa obe strane su se približile brezi, na kojoj je visio venac, tri puta se poljube kroz njega. U isto vreme, one su jedna drugoj ponudile jednu misao, nikad ne psujući, stvarajući prijateljstvo zauvek. Nakon toga, došlo je do razmene krstova i malih poklona.
Smatralo se da su devojke nakon kumlenija ušle u odnos duhovnih svojstava, sličan kumovskom. Nedelju dana kasnije, devojke bi se vraćale na mesto gde su razmenile poklone. Uz pesmu bi razgrnule venac, vratile natrag poklone. To je značilo da se njihovi devojački dani završavaju i da će se uskoro udati i voditi porodičan život.
Drugi obred, koji provode žene, je "krštenje i sahrana kukavice". Podseća na stari slavenski ritual. Prvo se "zakopa" lutka, koja je napravljena od trave "kukavice suze", a nakon određenog vremena se iskopa. Kukavica u ovom slučaju simbolizuje ženstvenost, dušu i drugi svet.
Veruje se i da, ako ima mnogo procvetale jagorčevine oko ovog dana, očekuje nas toplo leto.