Predsednik SAD Džo Bajden podigao je specijalnu tarifu na uvoz kineskih električnih vozila na 100% i time dodatno intenzivirao trgovinski rat s Kinom koji traje još od dolaska Donalda Trampa na vlast. Električna vozila i njihov lanac snabdevanja su veoma visoko na listi prioriteta u Briselu, Pekingu i Vašingtonu i nalaze se u centru uzburkanih međunarodnih ekonomskih odnosa, što predstavlja priliku za Srbiju da iskoristi svoj potencijal i razvojem u ovom sektoru postane most između Kine i Zapada i mesto inovacija koje privlači najbolje kadrove.
Bajdenova tarifa je neverovatno visoka i praktično znači kraj za svakako skroman uvoz kineskih električnih vozila u SAD - poređenja radi, uobičajena tarifa za strane automobile je samo 2,5%. Iako ovaj potez predstavlja radikalnu protekcionističku meru, ipak neće naneti previše štete Kinezima i njihovom prisustvu na američkom tržištu. Kina dominira u globalnom lancu snabdevanja EV baterijama, uključujući i same baterije, ali i materijale potrebne za njihovu proizvodnju, poput bakra, litijuma, kobalta, grafita... Ta dominacija je rezultat velikih subvencija kineske vlade u ovom sektoru i Bajdenova administracija je rešila da uvede sopstvene subvencije s ciljem smanjenja zavisnosti od Kine.
Evropska unija takođe teži ka tome da razvije sopstveni lanac proizvodnje električnih vozila. Critical Raw Materials Act, dokument koji cilja da obezbedi sigurne izvore litijuma, kobalta i drugih strateških sirovina koje su neophodne za evropsku zelenu i digitalnu tranziciju, stupa na snagu 23. maja. Dekarbonizacija je nemoguća bez električnih vozila, solarnih panela ili turbina za vetrenjače, a Kina je ključna karika u lancu proizvodnje za sve troje. To Evropu i SAD dovodi u izuzetno ranjiv položaj i zato danas postoji spremnost da se investira velika količina novca zarad smanjenja zavisnosti od Kine.
U prvom kvartalu ove godine prodaja električnih vozila je veća za 25% u odnosu na 2023. i očekuje se da će broj prodatih električnih vozila u 2024. godini dostići vrtoglavih 17 miliona. To znači da su električni automobili petina svih prodatih automobila na svetu, što ne predstavlja celu sliku, jer je prodaja električnih vozila nesrazmerno koncentrisana pre svega u Kini (45% globalnog tržišta), zatim u Evropi (25%) i SAD (11%). Tržište električnih vozila tek počinje da raste u zemljama u razvoju i u budućnosti će predstavljati izuzetnu priliku. Predviđa se i da će potražnja za baterijama za električna vozila do 2035. godine porasti čak sedam puta. Ove optimistične brojke nisu toliko iznenađujuće kada se uzme u obzir činjenica da je eliminacija emisija ugljen-dioksida zvanična politika država širom sveta.
Srbija je zbog svojih unikatnih okolnosti u situaciji da se uz dobro promišljen, strateški pristup izdvoji kao regionalna sila u sektoru e-mobilnosti. Srpski kadrovi imaju potencijal da budu konkurentni s najboljim svetskim inženjerima i za to je potreban poseban fokus na obrazovanju. Dobar primer je tehnološki centar američkog EV giganta „Rivijana“ u Srbiji u kom je zaposleno preko stotinu srpskih inženjera.
Ne smeju se izostaviti ni rudna bogatstva u Srbiji i njihov potencijal. Eksploatacija strateških sirovina poput litijuma može da bude pokretačka snaga iza novog talasa rasta srpske ekonomije, ali i da poveća značaj Srbije u Evropi. Evropska unija zbog najviših standarda održivog rudarstva predstavlja prirodnog saveznika u ovoj oblasti.
Predsednik Srbije Vučić je tokom posete Si Đinpinga Srbiji razgovarao s njim o saradnji u oblasti električnih vozila, ali nije bilo konkretnih dogovora - kineski gigant BYD je prošle godine rešio da otvori fabriku u Mađarskoj umesto u Srbiji zbog nedostatka baterija za električna vozila na srpskom tržištu. To treba da bude pouka Srbiji da svoja rudna bogatstva treba i da prerađuje i proizvodi baterije, s proizvodnjom električnih vozila kao krajnjim ciljem. Srpski električni automobili nisu nezamislivi, što pokazuje i činjenica da „Fijat“ u Kragujevcu počinje da proizvodi dva EV modela „pandu“ i „sitroen eC3“.