Na samitu Arapske lige, održanom pre nekoliko dana u Bahreinu, 22 zemlje su usvojile jedinstven stav o političkom rešenju sukoba u Gazi. Liga je kao conditio sine qua non zahtevala trenutno uspostavljanje primirja, povlačenje izraelskih snaga i ukidanje opsade palestinske enklave. Učesnici konferencije u svom saopštenju krive Izrael za opstrukciju i neuspeh pregovora o prekidu vatre, naglašavajući potrebu za hitnim zaustavljanjem izraelske agresije na Pojas Gaze. Za nastavak rata Liga krivi Izrael.
Bahreinska deklaracija za „dan posle“ rata u Gazi poziva na organizovanje međunarodne mirovne konferencije pod okriljem UN, međunarodno priznanje palestinske države i raspoređivanje međunarodnih snaga za zaštitu i održavanje mira pod mandatom UN-a u okupiranoj palestinskoj teritoriji dok se ne primeni rešenje o dve države.
Međunarodna mirovna konferencija uživa podršku ne samo arapskih i muslimanskih već i evropskih zemalja. Po mišljenju pojedinih stručnjaka, organizator konferencije bi mogla biti Španija, po uzoru na Madridsku konferenciju 1991, koja je i dovela do Sporazuma iz Osla 1993. godine.
Konsenzus koji su postigli šefovi arapskih država podudara se s planom koji je izradila Arapska kontakt grupa, koju čine Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan i Katar. Upravo je američko odbacivanje arapskog plana, kao i dvostruki veto na priznavanje Palestine kao države članice UN-a, primoralo arapske države na kompromis.
Bez obzira na to što 143 zemlje podržavaju rešenje o dve države i što im međunarodna dinamika ide u prilog, nedavno usvojena rezolucija UN se nikako ne može nametnuti SAD. Rijad ne želi da ugrozi svoj projekat normalizacije odnosa sa Izraelom jer mu je, u zamenu za to, Vašington obećao odbrambeni pakt i podršku razvoju nuklearne energije u tom kraljevstvu.
Za vreme trajanja samita, Izrael je paralelno najavljivao neophodnost intenziviranja svojih operacija u Rafi, najjužnijem gradu Gaze. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne želi da prihvati stvaranje palestinske države, što je Saudijska Arabija postavila kao uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa. Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan će tokom svoje posete Rijadu i Tel Avivu sasvim sigurno pokrenuti ovo pitanje, uprkos Netanjahuovom protivljenju. Tvrdoglavo odbijanje Izraela da razgovara o „danu posle“ rata u Gazi ugrožava američku bliskoistočnu strategiju.
Više od sedam meseci nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael, rat u Gazi i dalje besni, razaranja i ubistva civila se nastavljaju, a izmiču i ciljevi koje su izraelske vlasti postavile. Administracija Bajdena se obavezala na podršku Izraelu, ali je isto tako svesna da invazija na Rafu ne bi dovela do okončanja sukoba. Ubeđivanje Izraela da promeni kurs postalo je mnogo teže, između ostalog, i zbog neuspeha pregovora koje su podržale SAD, a na kojima se nudio privremeni prekid vatre u zamenu za oslobađanje talaca.
Netanjahu je priznao neslaganja sa američkom administracijom izjavivši da mora da se uradi ono što se mora, a to je ponovno zauzimanje cele Gaze. Netanjahu, bez obzira na cenu, ide do kraja.