PREDSEDNIK MRTAV, A OCA MU UBIJA KARCINOM: Ko će da zasedne na tron najopasnije zemlje Bliskog istoka, širom zemlje sve se menja
Smrt predsednika Ebrahima Raisija i starost vrhovnog vođe Alija Hamneija jasno pokazuju da Iran očekuju velike promene u vrhu države. Ali za sada nema znakova da bi konzervativni režim, koji čvrstom rukom vlada najvažnijom šiitskom državom, mogao pasti.
Sveštenici su ti koji daju verski legitimitet vladarima Irana, uključujući i vrhovnog vođu, koji mora biti šiitski imam. Skupština eksperata, koju čini 88 sveštenika, uglavnom iz svetih gradova Koma i Mašhada, odgovorna je za imenovanje sledećeg lidera nakon Hamneijeve smrti i takođe bi trebalo da nadgleda njegove odluke, ali u praksi je to mrtvo slovo na papiru.
Umesto toga, uglavnom se bave religijskim studijama i fokusiraju se na kulturna i društvena pitanja kao što su uloga žena, nošenje hidžaba, muzička ograničenja i zabrana alkohola.
Međutim, dokazano je da su mnogi verski službenici korumpirani, a neki od njih kontrolišu i poslovne projekte, pa ih javnost često krivi za ekonomske poteškoće. Neki su čak i napadnuti na ulicama. Sve ovo ne znači da unutar Irana vlada ideološki monolit. Još od 1997. tamošnji liberali i centristi pokušavaju da ubede Hamneija da dozvoli političke i ekonomske reforme. Ali reformske inicijative Mohameda Hatamija, bivšeg predsednika, naišle su na otpor tvrdolinijaša koji su ih označili kao planove za podrivanje Islamske Republike i njeno usklađivanje sa Zapadom.
Na nedavnim izborima, ne samo liberalima je zabranjeno da se kandiduju, već i dvojici bivših iranskih predsednika koji su želeli da uđu u Skupštinu eksperata: Hasan Rohani (bio predsednik 2013-2021) i Mohamed Hatami (1997-2005), koji je zbog toga proglasio da je Iran „veoma daleko” od slobodnih izbora. Obojica su zagovornici normalizacije odnosa sa SAD i Zapadom, pa nisu mogli ni da se kandiduju, a kamoli da pobede. Zbog toga je na izbore izašlo oko 40 odsto birača, što pokazuje da se većina Iranki i Iranki ne slaže sa režimom.
Režim je ostao nepokolebljiv čak i dok su reformisti tražili kompromis i podržavali Rohanija, koji je pomogao u posredovanju u nuklearnom sporazumu iz 2015. sa svetskim silama koje su ublažile sankcije u zamenu za kontrolu nad iranskim nuklearnim programom. Neuspeh tog sporazuma, koji je torpedovao bivši američki predsednik Donald Tramp, pomogao je tvrdolinijašima da učvrste svoju kontrolu nad svim ograncima države. Najmanje tri velika antirežimska protesta širom Irana od 2009. su ugušena, a stotine su mrtvih.
Režim u Teheranu je po naređenju primio napad Rusije na Ukrajinu, a potom i brutalne vojne operacije Izraela u Gazi. Sa Rusijom su zaključili sporazume o vojnoj i ekonomskoj saradnji, a palestinske žrtve im dozvoljavaju da se predstavljaju kao zaštitnici muslimana. Ipak, veoma paze da to ostane na verbalnom nivou, pa su netom nakon što je Hamas u oktobru ubio 1.200 izraelskih civila, naglas saopštili da nemaju pojma šta Hamas sprema.
Ali Hamnei je imao veze sa nekim od iranskih reformističkih ličnosti i pre i posle revolucije, ali im više ne dozvoljava da zauzimaju bilo kakve pozicije uticaja, umesto toga oslanjajući se na tvrdokorne konzervativce. Ali on ima 85 godina i rak prostate, pa je logično da već neko vreme traži naslednika.
Ebrahim Raisi je bio taj koji je figurirao kao jedan od dvojice najverovatnijih naslednika Hamneija, ali od toga neće biti ništa.
Koncept da Iranom vlada vrhovni verski vođa osmislio je ajatolah Ruholah Homeini, arhitekta Islamske revolucije 1979. godine, a nakon njegove smrti 1989. godine, skupština stručnjaka je odmah dodelila mandat Hamneiju, uprkos činjenici da je visoko sveštenstvo ga nije smatralo statusno dostojnim za taj položaj. Ali on je ostao na vlasti 35 godina, tako da očigledno nije nesposoban.
Iako će Skupština eksperata ostati formalno odgovorna za izbor sledećeg iranskog lidera, analitičari koje je kontaktirao Fajnenšel tajms izrazili su skepticizam da će tako važna odluka biti prepuštena isključivo grupi visokih sveštenika, od kojih su mnogi u osamdesetim ili čak devedesetim godinama.
Očekuje se da će uticaj imati i druge institucije, uključujući vladu, pravosuđe i parlament, ali pre svega Korpus garde Islamske revolucije, kao primarna i najmoćnija institucija, sa 120.000 dobro naoružanih pripadnika. Uticaj ove elitne snage je porastao tokom protekle decenije i mnogi je vide ne samo kao Hamneijevu pretorijansku gardu već i kao pravog organizatora ekonomske i vojne politike iranskog režima.
Pošto je Raisi pao, drugo ime koje se navodi kao potencijalni naslednik je Hamneijev sin, Mojtaba Hamnei. Ovaj 54-godišnjak nije prečesto u javnosti, ali još tokom nemira 2009. pojavile su se glasine da Mojtaba ima ambicije da nasledi svog oca.
Insajderi iz Hamneijevog kruga ga podržavaju u tome jer veruju da njegovo vođstvo neće doneti značajne promene. Osim toga, njegove pristalice ističu da je on visoki sveštenik i da je potpuno kvalifikovan da bude kandidat za najvišu državnu funkciju.
Kako ocenjuje FT, nema znakova promene statusa kvo sve dok je Hamnei živ. Jednostavno, svaka transformativna promena, na bolje ili na gore, može se očekivati tek posle njegove smrti. Za sada, i u nedostatku bilo kakve održive alternative u zemlji i inostranstvu, čini se da je politički sistem još odlučniji da potvrdi svoju domaću vladavinu merama kao što su novi zakoni koji obavezuju hidžab za žene i ograničavaju pristup internetu.
To uključuje zatvaranje političkih aktivista i aktivista za ljudska prava i, u nekim slučajevima, pogubljenje demonstranata koji su se protiv političkog sistema 2022. ili ranije pobunili bez obzira na međunarodne osude.
(Kurir.rs / Jutarnji)