Na ratištima u Ukrajini Rusija već mesecima sve više i više koristi tzv. klizne bombe, jeftino, a vrlo razorno oružje, pogotovo sada kada želi da dodatno ojača i unapredi svoju poslednju ofanzivu u Ukrajini.
Smatra se da je više od 200 kliznih bombi bačeno za samo nedelju dana tokom napada na ukrajinski severni grad Vovčansk tokom trenutnog ruskog napredovanja u blizini pograničnog područja u regiji Harkov. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su samo u martu Rusi na ciljeve u Ukrajini bacili 3000 takvih bombi.
Šef policije u Vovčansku, Oleksij Harkivski, izbliza je video udar kliznih bombi. "Nema reči kojima bi se opisale posledice napada kliznom bombom", kaže on. "Kada dođete, vidite ljude kako leže rastrgani".
Zastrašujuće razorna taktika
Masovna upotreba kliznih bombi relativno je skorašnja ruska taktika, koja se poslednjih meseci pokazala razornom za ukrajinske snage na terenu. Klizne bombe se prave nadogradnjom preklopnih krila kako bi se proširio domet i satelitska navigacija na starim sovjetskim ‘glupim‘ bombe. Jeftine su, a zastrašujuće razorne.
U nedavnom izveštaju Centra za analizu evropske politike (CEPA) stoji da je ovo oružje bilo odlučujuće u zauzimanju ranije čvrsto utvrđenog ključnog istočnog grada i ukrajinskog uporišta Avdijevke u februaru. Ruske snage sada intenzivno koriste klizne bombe u napadima u oblasti Harkova, uključujući i sam Harkov, drugi ukrajinski grad po veličini. Istovremeno, ukrajinske snage nemaju odgovor na ovu pretnju.
Dok pomaže u evakuaciji pograničnih sela na frontu u Harkovskoj oblasti, gde su ruske snage nedavno znatno napredovale, šef policije u Vovčansku za BBC kaže da je broj napada tim zastrašujućim oružjem dramatično porastao. "Tokom proteklih šest meseci često su nas pogađale klizne bombe, možda pet do deset bombi nedeljno... ali ovoga meseca je toga bilo mnogo više nego ikad", rekao je.
Stotine hiljada na zalihama Rusija može na imati velike količine kliznih bombi jer ih je prilično lako proizvesti.
"Eksplozivni deo je u suštini konvencionalna slobodno padajuća gvozdena bomba, kojih Rusija ima stotine tisuća u skladištima još iz sovjetskog razdoblja", pojašnjava Džastin Bronk, stručnjak za vazdušne snage i vojnu tehnologiju u londonskom istraživačkom centru.
Opremljene su krilcima koja iskaču nakon što bomba bude ispuštena, što bombi omogućuje da leti na mnogo većim udaljenostima od nekoliko desetina kilometara. Njihov unapređeni satelitski sistem za navođenje omogućuje ciljanje stacionarnog položaja s relativno visokom preciznošću.
To su džinovske, tihe bombe bez pogona, koje eksplodiraju bez ikakvog upozorenja, a izbacuju se iz borbenih aviona sa udaljenosti od 40 do 60 kilometara od cilja.
Prema Bronkovim rečima, mehanizam tih bombi daje Rusima veći deo funkcionalnosti višemilionske rakete za samo delić te cene. On navodi da kada se klizeći sistemi, koji su masovno proizvedeni i mehanički prilično jednostavni, nadograde na sovjetske bombe kojih Kremlj ima u izobilju, ukupna cena po komadu može biti negde između 20.000 i 30.000 dolara.
Bombardovanje do potpunog uništenja
Međutim, ceo ovaj koncept u suštini nije nov. Nemci su tokom Drugog svetskog rata koristili uređaj pod nazivom Fric-Ks, ili nemačku vođenu protivbrodsku kliznu bombu. Tokom 1990-ih, američka vojska je razvila sistem za direktnu municiju za zajednički napad (JDAM), koji je tradicionalnim bombama sa slobodnim padom dodao kontrolna repna peraja i GPS navođenje. Od tada, ovo oružje je u velikoj meri korišćeno, uključujući bitke u Iraku i Avganistanu.
Razmere uništenja klizave bombe su neverovatne. Eksplozivni deo bombe, za koji se veruje da je najčešće korišćen, je FAB-1500 sa punjenjem od 1500 kilograma. Poređenja radi, ruska granata kalibra 152 mm sadrži oko 6,5 kilograma eksploziva, a čak i najmanja klizna bomba, FAB-500, sadrži više od 200 kilograma eksploziva.
Ovo oružje čak i dobro utvrđene položaje pretvara u veoma ranjive mete. Pošto imaju ogromnu eksplozivnu moć, mogu izazvati pustoš i smrt ne samo na zemlji, već iu podzemnim delovima dobro utvrđenih položaja, kaže Bronk. Prema rečima profesora Bronka, klizne bombe značajno komplikuju odbrambenu strategiju Ukrajine jer Rusi mogu stalno da bombarduju fiksne ukrajinske položaje sve dok ne budu zbrisani sa lica zemlje.
Stižu bombe od tri tone?
Ukrajinski bezbednosni analitičar Marija Zolkina rekla je za Bi-Bi-Si da je upotreba kliznih bombi zabrinjavajući razvoj događaja i da one predstavljaju „novu eru” za vojnu situaciju na terenu. Oni dozvoljavaju Rusiji da zbriše ukrajinske odbrambene linije bez upotrebe pešadije“, ističe Zolkina. Oni imaju potpuno drugačiji efekat od artiljerijske vatre ili čak raketnih napada“, dodaje on.
Džordž Baros iz američkog instituta za proučavanje rata (ISV) kaže da, iako je situacija u Ukrajini teška, postoji još jedan zabrinjavajući razvoj događaja - kada su u pitanju krstareće bombe. Naime, kako upozorava, postoje dokazi da fabrika koja se nalazi oko 400 kilometara istočno od Moskve postavlja proizvodnu liniju koja će moći da proizvodi klizne bombe teške više od tri tone. Ako bi Rusi počeli rutinski da bacaju klizave bombe te veličine i snage na ukrajinske položaje, efekat bi bio nezamisliv – kako na sama utvrđenja i utvrđene položaje, tako i na moral vojnika koji pokušavaju da ih drže.
Kako se boriti?
Tada se postavlja pitanje šta se uopšte može učiniti da se suprotstavi napadima klizećih bombi.
Džastin Bronk kaže da presretanje bombi u letu nije održivo rešenje zbog ogromnog broja bombi kojima Rusi raspolažu.
„Prebrzo biste potrošili svu raspoloživu protivavionsku municiju“, objašnjava on.
Stoga je rešenje, osim kopnene invazije, smatra on, gađanje aviona koji ih ispuštaju - bilo u vazduh ili na zemlju.
Međutim, ovo nosi velike rizike. Američki sistem odbrane zemlja-vazduh Patriot može da obara lovce-bombardere, ali samo ako je raspoređen u blizini linija fronta. A to predstavlja značajan rizik da će ga ubrzo uočiti ruski dronovi i uništiti balističkim projektilima, kaže Bronk. To je, podseća on, bila sudbina dva lansera - koja ionako nedostaju Ukrajincima - ranije ove godine.
Ovo ostavlja mogućnost upotrebe raketa dugog dometa ili dronova za gađanje ruskih vazdušnih baza, što je metod koji koristi Kijev. On je u aprilu tvrdio da su ukrajinske snage pokrenule salvu vatre iz dronova koja je uništila najmanje šest vojnih aviona i teško oštetila osam drugih na aerodromu u južnoj ruskoj oblasti Rostov.
Za sada nema odgovora
Ali i ovde ima problema. Naime, SAD, inače najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, zabranjuju Ukrajini da koristi bilo koji od svojih sistema naoružanja na međunarodno priznatoj ruskoj teritoriji. Iako ovo ne uključuje Krim ili okupirane delove Ukrajine, to znači da su aerodromi unutar Rusije zabranjeni ciljevi za američko oružje.
Stoga se čini da za Ukrajinu za sada nema lakog odgovora.
Volodimir Zelenski je više puta pozivao na isporuku više protivvazdušnih raketa i savremenih borbenih aviona, a u međuvremenu, kako kaže Zolkina, obilna upotreba kliznih bombi značajno je uticala na moral. Vojnici se ne osećaju bezbedno jer njihova utvrđenja ne mogu da ih zaštite, dok civili koji žive u Harkovu, ljudi koji su navikli da žive pod granatama, ne mogu da pobegnu od bombe koja može da uništi sedmospratnicu“, zaključila je ona.
(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)
Bonus video: