Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za Holokaust, direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof u razgovoru za Kosovo onlajn ocenio je da će eventualno izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN biti isključivo politička odluka koja se ne bazira na činjenicama i da bi takav dokument veoma brzo mogao da proizvede čitav niz novih odluka, čime bi i sam termin genocida izgubio svoj smisao.
- Reč je o veoma lošoj odluci koja će voditi u čitav niz drugih, sličnih odluka. I to je veoma loše. Verujte mi, ukoliko ova rezolucija prođe, u pitanju su nedelje ili meseci, i druge države će učiniti isto. Na ovaj način se nepotrebno stvaraju nove krize za opisivanje događaja koji nisu genocid. Ukoliko Generalna skupština UN izglasa rezoluciju o Srebrenici taj termin će izgubiti svoj smisao i postaće beznačajan, a to je loše - naglasio je Zurof.
On ističe da je pitanje genocida jasno definisano i da je apsurdno tvrditi da se u Srebrenici dogodio genocid.
- Ovo je pitanje kojim treba da se bave istoričari. Rafael Lemkin je prvi dao tačnu definiciju genocida i po njoj su optužbe da je u Srebrenici počinjen genocid aposlutno apsurdne - ističe Zurof.
Upitan šta očekuje od predstojeće debate i glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o Srebrenici, dr Zurof ističe da će to biti politička, a ne odluka bazirana na istorijskim činjenicama.
- Ne mislim da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija kvalifikovana da donese rezoluciju o istorijskim pitanjima. Generalna skupština nije skup istoričara, to je skup političara koji predstavljaju zemlje i njihove političke interese. I zato je u i stvari, svaka rezolucija koju oni donesu u suštini apsolutno besmislena - naglašava Zurof.
Prema njegovim rečima izglasavanje ovog dokumenta otvorilo bi Pandorinu kutiju za slične događaje u svetu. Kao prvi primer navodi da bi upravo Izrael mogao da bude sledeća država koja bi bila optužena za genocid.
- Ne postoje razlozi, osnove da nas optuže za genocid, kao i kada je reč o drugim zemljama, ali presudiće politički razlozi neprijatelja i sa takvom optužbom će se otići u Generalnu skupštinu UN. U Generalnoj skupštini je blok od 50 muslimanskih država i one će glasati za muslimane. Oni neće glasati ni za istinu, ni za istoriju, već za muslimane. I šta dobijamo time kada ste u zaostatku sa 50 glasova. Nalazite se u nemogućoj situaciji. Dakle, cela ta priča je apsolutno suluda - ističe Zurof.
Na pitanje koliko je izvesno da bi na ovaj način Srbi mogli da budu proglašeni za genocidan narod, Zurof ističe da ma koliko takav zaključak delovao apsurdno, ta opasnost je realna.
- Problem je što rezolucija o Srebrenici nije bazirana na ozbiljnim analizima onih koji su kvalifikovani da to urade. Ovo je pitanje za istoričare, a ne za političare - naglašava Zurof.
Komentarišući to što je uz Nemačku, Ruanda jedan od glavnih koosponzora, Zurof kaže da je svestan razloga zbog kojih je to učinila i da su oni prevashodno politički vezani za trenutnu situaciju u ovoj zemlji, ali i susednom Kongu.
- Predložio sam da razgovaram sa predsednikom Ruande, Polom Kagame zato što ga znam, znam ga i iz Ruande i iz Izraela, i nadao sam se da ću moći da promenim njihovu odluku. Ali, ispostavilo se da su u njihovoj odluci presudili politički razlozi. Najpre, u susednom Kongu se nalazi mnogo onih koji su 1994. počinili genocid i i dalje sanjaju da završe taj posao i pobiju sve Tutse. Drugo, u Ruandi se pravi veliki memorijalni muzej posvećen ovom genocidu u koji su uključeni i neki ljudi sa strane, koji su povezani sa organizacijama i ljudima iz Srebrenice. Oni su ti koji su naterali Ruandu da postane kosponzor rezolucije. Da smo saznali na vreme da je Ruanda uključena u ovaj proces možda smo mogli da ih uverimo da to ne učine - kaže Zurof.
On je ocenio da je slučaj Ruande samo jedan od mnogih u kojima su male države primorane da slede politike velikih sila.
- Da razjasnimo stvari. Ovo nije način da se ocenjuje istorija. To je politička odluka u vezi sa istorijom. A, sve političke odluke se donose zbog političkih interesa. Velike zemlje mogu pretiti i uticati na male zemlje i to i čine bez obzira što te države nemaju aposlutno pojma gde je Srebrenica.Mogu da misle da je na Arktiku. Na kraju, najmoćnije sile mogu iskoristiti svoj uticaj u ovim temama bez obzira na to šta su istorijske činjenice, da li je to uopšte slučaj genocida. A svi znamo da to nije bio slučaj genocida. Pa kako onda možete da ga proglasite za genocid ako su srpske trupe dozvolile 25.000 ljudi da idu kućama. Nisu ih ni dirnuli - ističe Zurof.
Upitan da li bi ova rezolucija mogla da doprinese ukidanju Republike Srpske, Zurof kaže da je ključan problem to što je njen predlog u potpunosti suprotan Dejtonskom sporazumu.
- Republika Srpska je legalni entitet BiH, a činjenica je da je bosanski Muslimani i Hrvati iz Federacije BiH baš i ne vole. Dejtonski sporazum je doneo relativan mir u regionu zbog čega je veoma važno da ga se svi pridržavaju. Predložena rezolucija o Srebrenici je u potpunosti u suprotnosti sa tim sporazumom zato što je nisu dogovorile sve tri strane. To je samo po sebi kršenje Dejtonskog sporazuma koji može da proizvede ozbiljne probleme - zaključuje Zurof.
Kurir.rs/Kosovo Online/Prenosi: A.Ć.