Ukrajina je znala da Rusija planira letnju ofanzivu, ali ne i gde će je započeti, piše BBC.
Navodi se da je to postalo jasno 10. maja, dok su se ruske snage probijale kroz graničnu oblast blizu Harkova, drugog najvećeg grada u Ukrajini.
Od tada su zauzele veliki broj sela na ukrajinskoj severoistočnoj granici, i pokušavaju da napreduju dalje dok ukrajinske nadjačane snage pokušavaju da utvrde oslabljenu liniju fronta.
Tampon zona ili dublji prodor?
Ulaskom u Vovčansk, samo pet kilometara duboko na ukrajinskoj teritoriji, i zauzimanjem velikih delova ukrajinske teritorije u Harkovskoj oblasti, ruske snage možda pokušavaju da stvore tampon zonu da bi odbile ukrajinske prekogranične napade.
Uvidevši relativno loše stanje ukrajinske odbrane, možda imaju i mnogo ambicioznije planove.
Ruski predsednik Vladimir Putin već neko vreme govori o postavljanju neke vrste „sanitarne zone", koja bi štitila južnu Belgorodsku oblast od napada dronovima ili projektilima.
Belgorod se takođe pokazao ranjivim na prekogranične upade dve ruske paravojne formacije iz Ukrajine koje se bore protiv Rusa.
Rusija bi mogla da planira dalji prekogranični prodor ka severnom gradu Sumiju, ka severoistoku.
Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov veruje da „mala grupa snaga" čeka tamo, spremna da deluje.
Sergej Šojgu, novi šef ruskog Saveta za bezbednost, rekao je samo da vojska napreduje u svim pravcima.
To bi moglo da podrazumeva dublji prodor u Ukrajinu, kako bi se prisilio Kijev da preusmeri snage sa najžešćih žarišta na frontu u istočnom Donbasu, ili kako bi se zauzimali sve veći delovi teritorije.
Američka ekspertska grupa Institut za ratne studije veruje da je glavni cilj da se stvori tampon zona, baš kao i ruski vojni analitičar Anatolij Matvijčuk.
Ali ruske snage napreduju i ka selu Liptsi, nekih 20 kilometara od severnog oboda Harkova i, prema rečima Matvijčuka, „praktično možemo da vidimo predgrađe Harkova kroz dvogled."
Odjednom bi zauzimanje drugog najvećeg ukrajinskog grada moglo da bude u ruskim planovima.
Da li je Harkov ugrožen?
Sa 1,4 miliona stanovnika pre rata, Harkov se nalazi samo iza Kijeva i Dnjepra po ekonomskoj važnosti za Ukrajinu.
Suviše je blizu granice da bi imao dovoljnu protivvazdušnu odbranu i iznova se nalazio na meti smrtonosnih ruskih bombardovanja iz balističkih i prekrojenih protivavionskih projektila i jedrećih bombi.
Kad bi Rusija uspela da ga zauzme, Matvijčuk kaže da bi to predstavljalo „prekretnicu" u ratu i da bi teško pogodilo ukrajinski industrijski potencijal.
To ne deluje mnogo verovatno.
Ukrajinski i zapadni komentatori su ubeđeni da Rusija nema dovoljno resursa da to postigne.
Ako je trebalo 80.000 vojnika da se zauzme razorena Avdejevka na istoku u februaru, mnogo veći grad kao što je Harkov zahtevao bi brojke koje Rusija naprosto nema.
Vladimir Putin je rekao da „nema planova u ovom trenutku" za zauzimanje tog grada, mada on nije uvek bio iskren kad su u pitanju njegove ambicije u Ukrajini.
Predsednik Vladimir Zelenski, tokom posete Harkovu, rekao je da je situacija u regionu „generalno pod kontrolom", mada oblast ostaje u izuzetno teškom položaju.
„Strateške namere ruskih trupa su da opkole Harkov kao regionalni centar", kaže Aleksandar Misienko, šef Centra za vojne i političke studije u Kijevu.
Na taj način, ne samo da bi stvorili tampon zonu duboku 10-15 kilometara, kaže on, već bi to Rusiji dalo priliku da napadne Harkov kasnije.
Ukrajinski vojni bloger Jurij Butusov kaže da je previše grešaka počinjeno u odbrani granice i, sada kada su ruske snage videle koliko je tanko raspoređena odbrana, mogle bi da pokušaju da postave i tampon zonu i desantnu osnovicu, za pokretanje prodora dublje na ukrajinsku teritoriju: „Naravno, to im je cilj."
Ruska usredsređenost na istok
Mesecima se rat razvlačio dok su ruske snage ostvarivale male napretke sa velikim ljudskim gubicima, naročito u istočnoj Donjeckoj oblasti.
Džek Vetling iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe veruje da je glavni cilj letnje ofanzive „proširenje ruskog prodora u Donbasu", sa ciljem presecanja linija snabdevanja, a potom i pružanja vlastitim snagama rute i na sever i na jug.
Kad je Rusija pokrenula totalnu invaziju u februaru 2022. godine, njen deklarisani cilj bio je da zauzme čitav Donbas, sastavljen od Donjecka i Luganska.
Tri meseca posle zauzimanja Avdejevke, ruska vojska je bacila oko na druge mete severozapadno od grada, među njima i strateški važan grad na brdu Časiv Jar.
Rob Li iz Instituta za istraživanja spoljne politike kaže kako se veruje da su ukrajinske trupe stacionirane u Časiv Jaru premeštene u Harkov, ostavivši Ukrajini manje dostupnih jedinica tamo.
Gubitak Časiv Jara ostavio bi ukrajinske gradove u Donbasu još ranjivijim na ruske napade.
Prisilivši Ukrajinu da posveti trupe, protivvazdušnu odbranu i artiljeriju odbrani drugog grada, pritisak bi takođe bio izvršen na front dalje na jugu, blizu reke Dnjepar a potom ugrozivši i veliki jugoistočni grad Zaporožje.
Ruske snage su već uspele da zauzmu jedano južno selo koje je Ukrajina povratila prošlog leta.
Čak i kad bi Ukrajina još uvek kontrolisala selo Robotine, očigledno je da ruska ofanziva na severu vrši značajan pritisak na ukrajinske nadjačane snage na drugim mestima.
Da li Rusija ima dovoljno resursa da ostvari napredak?
U Kijevu veruju da ruske snage u Ukrajini sada iznose više od pola miliona vojnika.
To ukrajinsku vojsku čini i brojčano nadjačanom baš kao i što se tiče oružja, sada kada Vladimir Putin posvećuje procenjenih 8,7 odsto čitavog ruskog ekonomskog učinka (BDP) na odbranu i bezbednost.
Ali pojačanje koje čeka sa druge strane severne granice navodno iznosi svega 20.000 vojnika i, uprkos svim izveštajima o planovima Kremlja da mobiliše još 300.000 Rusa, nema dokaza za bilo šta slično.
Iako ukupna ukrajinska vojna sila broji oko 800.000 vojnika, Rusija ima veliku brojčanu nadmoću u krupnim ratnim zonama.
Viši ukrajinski general izjavio je da je odnos na nekim mestima čak jedan naprema deset.
Slična prednost navodno je i u granatama.
Ukrajina je nedavno usvojila zakon koji smanjuje donji prag starosti mobilizacije za dve godine na 25, a to bi moglo da poveća njenu vojsku za navodnih 100.000 vojnika.
Ali za tu promenu će biti potrebno vremena.
Baš kao i da stignu američke zalihe oružja u sklopu paketa pomoći vrednog 61 milijardu dolara izglasanu u američkom Kongresu u aprilu.
Vrhovni komandant NATO savezničkih trupa u Evropi general Kristofer Kavoli rekao je da je uveren da ukrajinska vojska može da odbrani front: „Rusi nemaju brojke neophodne za strateški prodor… štaviše, nemaju dovoljno veštine i sposobnosti da to učine."
A čovek imenovan za ukrajinskog vrhovnog komandanta u februaru Aleksandar Sirski smatra se arhitektom ukrajinskog odgovora u septembru 2022. godine, kad je vojska uspela da potisne ruske jedinice sa više od 500 mesta u Donbasu i Harkovskoj oblasti.
Jedno od oslobođenih sela bilo je Vovčansk.
Razlika je sada ta da su ruski komandanti naučili na vlastitim greškama.
„Grad Harkov i čitava Harkovska oblast su sada cilj svih naših napora da učinimo živote stanovnika Harkova bezbednijim", rekao je ove nedelje ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
Šta Putin želi?
I dok ruski vođa želi da ostvari napretke na terenu, bilo je znakova da je Kremlj spreman da se vrati mirovnim pregovorima napuštenim pre dve godine.
„Otvoreni smo za dijalog o Ukrajini, ali takvi pregovori moraju da uzmu u obzir interese svih zemalja koje učestvuju u sukobu, pa i naše", rekao je Vladimir Putin kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua.
Njegove opaske stižu mesec dana pred mirovni samit u Švajcarskoj, organizovanom na zahtev predsednika Zelenskog.
Rusija nije pozvana u Lusern 15-16. juna, ali Švajcarci kažu da će prisustvovati više od 50 zemalja zajedno sa Ukrajinom, a oni pokušavaju da dovedu i ruskog saveznika Kinu.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
Bonus video: