Ovo više nisu pojedinačni slučajevi, ni stranačke kampanje. Ovo je masivan hakerski napad!
Neko je izdao naređenje svim raspoloživim internetskim trolovima i botovima da krenu u napad na Srbiju, njenu politiku i njenog predsednika!
Društvenim mrežama šire se bezumne pretnje i prizivanje Vučićeve smrti i niko od onih kojima su usta puna fraza „targetiranje“ i „crtanje mete“ i koji traže zaštitu svojih ljudskih i političkih prava da digne glas protiv! Da kaže da se to ne radi.
Jer za opozicione stranke u Srbiji i njihove pristalice ne važe isti zakoni kao za pripadnike vlasti.
„Kad mi vređamo njih, to je dobro. Kad oni vređaju nas, to je tema za naše prijatelje u Savetu Evrope“, to je ta logika.
Samo jedno je apsolutno i nepromenljivo: za njih ne važe zakoni logike! Jer da nije tako, kome bi palo na pamet da napiše, a Šolakovi mediji da objave, da genocid u Jasenovcu ne treba pominjati sada kad se donosi rezolucija o Srebrenici?
A baš to objavljuju Danas i N1…
Osećamo potrebu da čitaocima objasnimo: list Danas, otkako ga je pre nekoliko godina kupio Dragan Šolak, praktično nema novinarske tekstove. Većinu njegovih strana ispunjavaju pisma čitalaca. Jedini kriterijum za objavljivanje ovih pisama je da pljuju - ne kritikuju, nego vređaju i psuju – predsednika Srbije.
Među autorima tih pisama ima svakakvih: od notornog Milojka Pantića, preko „video-umetnika i novinara“, penzionisanih sudija, neuspešnih pisaca i nastavnika srpskog... Neki od njih pokazuju gotovo patološku upornost što ih kvalifikuje za sagovornike na Šolakovim televizijama. Oni popunjavaju program u nedostatku profesionalnih pljuvača. Ali to ima svoju cenu: da bi ostali interesantni novinama i televiziji, oni moraju da se ističu ekstremnim stavovima. Fudbalskim rečnikom kazano: da idu glavom tamo gde drugi neće ni nogom.
Tako je izvesni Nikola Krstić, koji se potpisuje sa „slobodni novinar“, postao zagovornik teze da je rezolucija o Srebrenici dobra stvar, a da je pominjanje Jasenovca jeftina Vučićeva politizacija i bacanje prašine srpskom narodu u oči. Šta na ovo reći, osim uputiti sve koji tako tvrde – Krstić ni izdaleka nije jedini – najbližem lekaru ili farmaceutu da se posavetuju o terapiji.
Ni sile koje su se namerile da Srbiji nametnu sramni žig donošenjem rezolucije Srebrenici više se ne trude da maskiraju licemerje i da svoj čin opravdaju pričom o opštem dobru – naša delegacija iz Njujorka javlja da se u UN vodi otvorena borba i vrše pritisci na mnoge države da glasaju protiv svojih uverenja, a ovde nam se, kod kuće, javljaju kojekakvi da nas ubeđuju da je večno držanje Srebrenice u prvom planu za nas lekovito, a pominjanje Jasenovca da nam šteti!
Ma, idite, bre!
Ali nije to samo buncanje budala.
Reč je, rekli smo, o široj akciji u kojoj iza stroja ovih pešaka za jednokratnu upotrebu stoje ozbiljniji igrači iz raznoraznih ustanova i institucija, koji se predstavljaju kao društvena elita.
Tako Janko Baljak, profesor režije na FDU – iako niko ne zna šta je to režirao – baš sada poručuje da je Srbija „koncentracioni logor“.
Pisali smo i opominjali na ovom mestu povodom neukusne šale Dinka Gruhonjića na račun ustaškog zločinca koji se zove kao on da se u kući obešenog ne govori o konopcu. Olako poigravanje ustašlukom i nemačkim nacizmom u narodu koji je od oba zla pretrpeo ogromne žrtve neukusno je i neodgovorno. I vrlo uvredljivo.
Srbija u ovom trenutku bije vrlo važne bitke na međunarodnom planu: na kocki su Kosovo, Republika Srpska, i na kraju krajeva, ona sama.
Razumemo one koji žele njenu propast, bez obzira na to da li su im motivi psihijatrijske ili finansijske prirode.
Ali neka se ne mešaju. Zašto prosto ne čučnu na granu i sačekaju da vide šta će biti.
Tako rade lešinari.
Bonus video: